Naučnici stalno otkrivaju nove informacije o tome kako mozak funkcioniše, ali šta zapravo znamo o tome kako ovaj nevjerovatni organ funkcioniše tokom sna?
Da li je to potpuna misterija ili postoje neke stvari koje znamo sigurno?
„Svaka životinja na ovoj planeti koju smo pažljivo posmatrali pokazala je da spava – čak i voćne mušice, meduze. Zato, san mora da ima veoma važnu funkciju, što je dovelo do njegovog trajanja kroz evoluciju“, rekao je dr David Rajzen.
Kada ne spavamo dobro ili nedovoljno, „pokazujemo loše rezultate“, rekao je Rajzen: „Najveći nedostatak usled manjka sna osjeća se na mozgu. Smatramo da je upravo on glavni organ koji je pogođen nedostatkom sna kod ljudi“, rekao je Rajzen.
Kako zaspimo, naš mozak doživljava obrazac moždanih talasa poznate kao spine spindles, koji prema organizaciji Sleep Foundation, nisu potpuno objašnjeni, ali se smatra da „igraju ulogu u učenju i integraciji novih sjećanja“. Oni takođe mogu igrati ulogu u obezbjeđivanju da ostanemo u snu čak i kada naš mozak nailazi na spoljne stimuluse.
I mozak se kupa
Tokom sna, mozak se „kupa“ u bogatoj mješavini cerebrospinalne tečnosti i krvi, pokazalo je istraživanje iz 2019. godine u časopisu Science. Razumijevanje prirode ovog ciklusa „kupanja“ moglo bi pomoći u otkrivanju novih informacija o „poremećajima koji su povezani sa starenjem“ kao i „raznim neurološkim i psihološkim poremećajima koji su često povezani sa poremećenim obrazcima sna, uključujući autizam i Alchajmerovu bolest“, rekli su istraživači tada u saopštenju.
Mozak nas održava u životu i dok smo budni i dok spavamo, ali, prema rečima Rajzena, postoje određeni procesi koje mozak radi sa prednošću tek nakon što utonemo u san.
„Postoje neki procesi u mozgu koji se primjećuju da se dešavaju prevashodno tokom sna. To uključuje lučenje hormona rasta kod ljudi, uklanjanje otpadnih metabolita, promjene u metabolizmu i promjene u jačini komunikacije između moždanih ćelija“, pojasnio je, piše Lajv Sajans.
Lišavanje sna ometa sposobnost moždanih ćelija da međusobno komuniciraju, što dovodi do privremenih propusta koji utiču na pamćenje i vizuelnu percepciju, rezultati su studije iz 2017. godine objavaljene u Nature Medicine, prenosi Borba.
