Kina je početkom sedmice izvela opsežne vojne vežbe oko Tajvana, rasporedivši kopnene, pomorske, vazdušne i raketne snage u operaciji nazvanoj „Misija pravde 2025“. Manevri, koji su obuhvatili više zona severno, južno i istočno od ostrva, dodatno su podigli tenzije u Tajvanskom moreuzu i otvorili pitanje da li Peking prelazi u novu, odlučniju fazu vojnog pritiska.
Kinesko Istočno zapovedništvo saopštilo je da vežbe uključuju bojevo gađanje, upotrebu borbenih aviona, bombardera, bespilotnih letelica i projektila dugog dometa, kao i simulaciju koordinisanog napada na ciljeve na kopnu, moru i u vazduhu. Poseban akcenat stavljen je na uvežbavanje blokade ključnih tajvanskih luka, što bi u realnom scenariju značilo prekid vitalnih pomorskih i energetskih tokova, prenosi Rojters.
Predsednik Tajvana Vilijam Laj upozorio je Peking da ne pogrešno proceni situaciju i da ne deluje kao destabilizujući faktor u regionu. Ministarstvo odbrane u Tajpeju saopštilo je da je vojska podignuta na visok nivo pripravnosti i da je spremna za takozvane vežbe brzog odgovora, namenjene hitnom reagovanju ukoliko bi se vojni manevri pretvorili u stvarni napad.
Za razliku od ranijih kineskih vežbi oko Tajvana, Peking je ovog puta otvoreno naveo da je cilj operacije „sveobuhvatno odvraćanje“. Kineski vojni zvaničnici poručili su da je reč o jasnom upozorenju „separatističkim snagama“ na Tajvanu, ali i spoljnim akterima koji, kako tvrde, podstiču tajvanske vlasti.
Poruka je posebno usmerena ka Sjedinjenim Američkim Državama, koje su nedavno najavile najveći paket prodaje oružja Tajvanu do sada, ali i ka Japanu, čiji su najviši zvaničnici javno poručili da bi eventualni napad na Tajvan predstavljao ozbiljnu pretnju bezbednosti te zemlje. U Pekingu se takvi stavovi tumače kao direktno mešanje u pitanje koje Kina smatra unutrašnjim.
Kineski analitičari ističu da „Misija pravde 2025“ ima tri ključne poruke. Prva je dodatno približavanje zona vežbi samom ostrvu, čime se pojačava vojni pritisak. Druga je simbolično opkoljavanje Tajvana sa tri strane, uz poruku da je oslanjanje na spoljne saveznike dugoročno neodrživo. Treća je demonstracija sposobnosti za pomorsku blokadu, koja bi u praksi mogla da parališe privredu i svakodnevni život na ostrvu.
Kina je početkom sedmice izvela opsežne vojne vežbe oko Tajvana, rasporedivši kopnene, pomorske, vazdušne i raketne snage u operaciji nazvanoj „Misija pravde 2025“. Manevri, koji su obuhvatili više zona severno, južno i istočno od ostrva, dodatno su podigli tenzije u Tajvanskom moreuzu i otvorili pitanje da li Peking prelazi u novu, odlučniju fazu vojnog pritiska.
Simuliranje blokade Tajvana: Kineske vojne vežbe jačaju strah od invazije
Kinesko Istočno zapovedništvo saopštilo je da vežbe uključuju bojevo gađanje, upotrebu borbenih aviona, bombardera, bespilotnih letelica i projektila dugog dometa, kao i simulaciju koordinisanog napada na ciljeve na kopnu, moru i u vazduhu. Poseban akcenat stavljen je na uvežbavanje blokade ključnih tajvanskih luka, što bi u realnom scenariju značilo prekid vitalnih pomorskih i energetskih tokova, prenosi Rojters.
Predsednik Tajvana Vilijam Laj upozorio je Peking da ne pogrešno proceni situaciju i da ne deluje kao destabilizujući faktor u regionu. Ministarstvo odbrane u Tajpeju saopštilo je da je vojska podignuta na visok nivo pripravnosti i da je spremna za takozvane vežbe brzog odgovora, namenjene hitnom reagovanju ukoliko bi se vojni manevri pretvorili u stvarni napad.
Za razliku od ranijih kineskih vežbi oko Tajvana, Peking je ovog puta otvoreno naveo da je cilj operacije „sveobuhvatno odvraćanje“. Kineski vojni zvaničnici poručili su da je reč o jasnom upozorenju „separatističkim snagama“ na Tajvanu, ali i spoljnim akterima koji, kako tvrde, podstiču tajvanske vlasti.
Poruka je posebno usmerena ka Sjedinjenim Američkim Državama, koje su nedavno najavile najveći paket prodaje oružja Tajvanu do sada, ali i ka Japanu, čiji su najviši zvaničnici javno poručili da bi eventualni napad na Tajvan predstavljao ozbiljnu pretnju bezbednosti te zemlje. U Pekingu se takvi stavovi tumače kao direktno mešanje u pitanje koje Kina smatra unutrašnjim.
Kineski analitičari ističu da „Misija pravde 2025“ ima tri ključne poruke. Prva je dodatno približavanje zona vežbi samom ostrvu, čime se pojačava vojni pritisak. Druga je simbolično opkoljavanje Tajvana sa tri strane, uz poruku da je oslanjanje na spoljne saveznike dugoročno neodrživo. Treća je demonstracija sposobnosti za pomorsku blokadu, koja bi u praksi mogla da parališe privredu i svakodnevni život na ostrvu.
Uprkos oštrim političkim porukama i vojnim manevrima, finansijska tržišta na Tajvanu zasad reaguju mirno. Berzanski indeksi beleže rast, podstaknuti snažnom tražnjom za tehnološkim proizvodima, posebno poluprovodnicima, u kojima su tajvanske kompanije globalni lideri. Istovremeno, beleži se i rast akcija pojedinih odbrambenih kompanija u regionu.
Sve to ukazuje da Peking, makar za sada, kombinuje snažnu vojnu demonstraciju sa kontrolisanim intenzitetom pritiska. Ipak, poruka je jasna: pitanje Tajvana više nije samo regionalni problem, već jedno od ključnih žarišta globalnog strateškog nadmetanja između Kine, Sjedinjenih Država i njihovih saveznika u Aziji.
(Reuters/NIN)
