Digitalni evro bi mogao biti lansiran do 2029. godine, jačajući evropsku autonomiju u plaćanjima i smanjujući dominaciju dolara.
Očekuje se da će digitalna valuta biti lansirana do 2029. godine, u sklopu napora da se ojača evropska autonomija u plaćanjima i smanji dominacija američkog dolara.
Odbor Evropskog parlamenta za ekonomska i monetarna pitanja odobrio je u utorak dugo očekivani digitalni evro, u trenutku kada EU nastoji da smanji svoju zavisnost od platnih sistema pod kontrolom SAD.
Prema podacima Evropske centralne banke (ECB), američki platni giganti Visa i Mastercard čine 61% kartičnih plaćanja u evrozoni i gotovo sve prekogranične kartične transakcije.
Debata o finansijskom suverenitetu Evrope dobila je na zamahu usljed rastućih geopolitičkih tenzija i zabrinutosti oko zavisnosti ovog bloka od strane platne infrastrukture.
Digitalni evro je jedna od mjera predloženih za jačanje strateške autonomije Evrope. To bi bio digitalni oblik novca centralne banke, koji izdaje i iza kojeg stoji ECB, dizajniran da dopuni gotovinu i postojeće bankarske usluge, a ne da ih zamijeni.
Prema prijedlogu, potrošači bi mogli da drže digitalne evre u namjenskom novčaniku, uz ograničenje iznosa koje tek treba da bude utvrđeno.
Sistem bi podržavao i onlajn i oflajn plaćanja i osmišljen je tako da ponudi visok nivo privatnosti, pri čemu ECB ne bi mogla direktno da identifikuje korisnike na osnovu njihovih podataka o plaćanju.
ECB bi obezbijedila osnovnu infrastrukturu, dok bi komercijalne banke i pružaoci platnih usluga nudili usluge digitalnog evra klijentima. Očekuje se da će finansijske institucije dobiti kompenzaciju za svoje učešće u ovom sistemu, dok će trgovci plaćati naknade za koje se očekuje da će biti niže od onih koje prate trenutne kartične transakcije.
Kako bi ta kompenzacija trebalo da bude strukturisana ostaje jedno od najspornijih pitanja uoči pregovora sa državama članicama EU, navode tri izvora upoznata sa diskusijama.
„Pozdravljamo to što je Odbor za ekonomska i monetarna pitanja (ECON) Evropskog parlamenta usaglasio svoj stav o paketu jedinstvene valute, koji će zaštititi gotovinski evro kao zakonsko sredstvo plaćanja, dok istovremeno oblikuje digitalni evro“, navodi se u saopštenju ECB-a.
„Odobrenje uredbe o digitalnom evru je velika pobjeda za građane i mala preduzeća“, rekao je italijanski evroposlanik Paskvale Tridiko, koji je pregovarao o ovom zakonskom prijedlogu u ime grupe Levica, opisujući glasanje kao „istorijsko“.
Evropska unija nije jedina koja razvija javnu digitalnu valutu. Kina je već uvela svoj digitalni juan, dok je Rusija najavila da će njena digitalna rublja postati operativna u septembru 2026. godine.
Sjedinjene Američke Države su zauzele drugačiji pristup. Predsjednik Donald Tramp je odustao od planova za digitalnu valutu centralne banke koju bi izdavale Federalne rezerve i umjesto toga podržao razvoj stejblkoina – privatno izdate kripto-imovine dizajnirane da održava stabilnu vrijednost.
Pošto je ogromna većina globalnih stejblkoina denominovana u američkim dolarima, zagovornici tvrde da bi ova tehnologija mogla da ojača međunarodnu ulogu dolara i proširi njegovu upotrebu u prekograničnim plaćanjima.
Ipak, pojedini kreatori politike i bivši zvaničnici vjeruju da bi se digitalna valuta centralne banke SAD na kraju mogla vratiti na dnevni red.
Timoti Masad, bivši predsjednik Komisije za trgovinu berzanskim robama (CFTC), izjavio je za CoinDesk u maju da se rasprave u Vašingtonu nastavljaju i sugerisao da bi se digitalni dolar na kraju mogao ispostaviti kao neizbježan.
Očekuje se da će Evropski parlament zvanično potvrditi stav odbora tokom plenarnog glasanja u Strazburu početkom jula.
Nakon toga bi započeli pregovori sa 27 država članica EU, sa ciljem zakonodavaca da postignu konačan dogovor prije kraja godine.
(MONDO)
