Odlazak na spavanje uvek u približno isto vreme još uvek je najbolji način da sačuvamo zdravlje
Nespavanje do kasno u noć, previše ili premalo sati sna, insomnija, umor i druge tegobe mogu biti izazvane nepravilnom brigom o zdravlju. Stručnjaci apeluju da je za organizam i razum veoma važno spavati od jedan do tri sata posle ponoći zbog toga što se tako jačaju nervni, imuni i mišićni sistem.
Cirkadijalni ritam svakog čoveka utiče na važne aspekte organizma, kao što su krvni pritisak, termoregulacija i lučenje hormona. Izlaskom izvan našeg cirkadijalnog ritma ili njegovim poremećajem potencijalno možemo odbaciti svoj unutrašnji biološki sat i tako negativno uticati na naše fizičko i mentalno zdravlje.
Naš cirkadijalni ritam pomaže mozgu da prati kada bi trebalo da budemo budni, a kada bi trebalo da idemo na spavanje.
– Cirkadijalni ritam koristi sunčevu svetlost koja ulazi u naše oči. Ona „tera“ mozak da potisne melatonin, jedan od glavnih hormona koji reguliše san – objašnjava dr Čelsi Rohršheib.
Veza između kasnih odlazaka na spavanje i slabijeg zdravlja izraženija je kod žena nego kod muškaraca, pokazala je studija objavljena u magazinu European Heart.
– Telo ima 24-časovni unutrašnji sat koji se zove cirkadijalni ritam, a koji pomaže u regulaciji fizičkih i mentalnih funkcija. Iako ne možemo da utvrdimo uzrok na osnovu ove studije, rezultati sugerišu da kasni odlasci u krevet više ometaju cirkadijalni ritam, ostavljajući posledice na kardiovaskularno zdravlje – kaže autor studije dr Dejvid Plens.
U studiji je učestvovalo 88.026 osoba starosti između 43 i 79 godina, a istraživanje je trajalo od 2006. do 2010. Rezultati su pokazali da oni koji odlaze na spavanje posle ponoći imaju 25 odsto veći rizik da razviju neki zdravstveni problem, u poređenju sa onima koji ležu između 10 i 11 časova uveče.
Nije dobro leći ni mnogo rano u krevet, jer se ispostavilo da je uspavljivanje pre 22 sata povećalo rizik od kardiovaskularnih bolesti za 24 odsto, a za 12 odsto kod onih koji ležu između 11 sati i ponoći.
– Naša studija pokazuje da postoji optimalno vreme odlaska na spavanje koje je u određenom periodu 24-časovnog unutrašnjeg sata, a odstupanje od toga može biti loše po zdravlje. Najrizičniji je odlazak na spavanje posle ponoći, potencijalno zato što smanjuje šanse da vidite jutarnje svetlo, koje resetuje unutrašnji telesni sat – zaključuje dr Plens.
(Telegraf.rs)
