Sardinija je jedna od pet zvaničnih „plavih zona“, u kojima živi izuzetno veliki broj stogodišnjaka. Ovo je njihova tajna dugovečnosti.
Odgovor na pitanje kako živeti dugo i zdravo ne leži u skupim suplementima ili strogim dijetama. Ovo je tajna dugovečnosti ljudi sa Sardinije.
Sveži sastojci, čaša crvenog vina, puno društva i obroci koji nisu samo prolazna obaveza. To je tajna dugovečnosti ljudi sa Sardinije, jedne od retkih „plavih zona“ na svetu gde ljudi redovno žive do 100 godina.
Za kuvara Frančeska Matanu, odgovor na pitanje kako živeti dugo i zdravo ne leži u skupim suplementima ili strogim dijetama. Odrastajući na Sardiniji, okružen ribarima, poljoprivrednicima i lokalnom hranom, iz prve ruke je upoznao način života koji je ovo italijansko ostrvo učinio jednim od najpoznatijih svetskih centara dugovečnosti.
„Sve se vrti oko svežih, sezonskih sastojaka i zdravih masti, ali važan deo naše kuhinje je vreme koje provodimo kuvajući i jedući zajedno. Nije stvar samo u sastojcima, već u zajednici“, rekao je Matana.
Više od same hrane
Sardinija je jedna od pet zvaničnih „plavih zona“, područja u kojima živi izuzetno veliki broj stogodišnjaka. Termin je popularizovao početkom 2000-ih istraživač National Geographic-a, Dan Bjutner, a pored Sardinije, obuhvata Okinavu u Japanu, grčko ostrvo Ikarija, poluostrvo Nikoja u Kostariki i Loma Lindu u Kaliforniji.
Stanovnici ovih regiona dele slične navike: manje stresa, jake društvene veze, svakodnevno vežbanje i kvalitetnu ishranu. Matana kaže da je odrastanje sa lokalnim proizvodima oblikovalo njegov pogled na hranu.
„Jedan od mojih deda je bio ribar, drugi poljoprivrednik.“ Imao sam sreće da odrastam sa najsvežijim povrćem, mesom i ribom. Sećam se kako se moj deda vraćao iz ribarskog sela sa sveže ulovljenom ribom, jeguljama i rakovima, a nas dece kako trčimo po dvorištu skupljajući rakove koji su pobegli iz korpi.“
Takva iskustva, kaže, ostaju sa njim za ceo život. „To nisu samo sećanja na hranu. To su sećanja na zajedništvo. Teško je zamisliti isti osećaj bilo gde drugde u svetu.“
Sezonsko i lokalno
Prema Mataniju, svako može da usvoji sardinski način ishrane, bez obzira gde živi. „Važno je početi drugačije da gledamo na hranu, ne samo kao na nešto čime punimo stomak.“ Prvi korak, smatra on, jeste da se razvije stav prema hrani, da se upoznaju sezonski proizvodi i da se odvoji vreme za njihovu pripremu.
Kao primer, navodi minestrone, supu koja se priprema na Sardiniji tokom cele godine, ali uvek sa različitim sastojcima. „U proleće koristimo špargle, bob i grašak. Leti imamo paradajz i svež bosiljak.“ Recept ostaje isti, ali ga priroda stalno menja.“
Sirovi sastojci igraju podjednako važnu ulogu. „Za nas je sirovo povrće prava proslava jer tako dobijate najviše hranljivih materija. To je proslava sezonskosti. Možete naručiti tanjir sirovog povrća u skoro svakom restoranu, čak i u najotmenijim.“
Čaša vina sto godina
Dobra vest za ljubitelje vina je da se na Sardiniji pije redovno, ali umereno. „Pijemo mnogo vina, ali uvek u društvu. To je mala čaša crnog vina bez preterivanja, čak i svaki dan.“
Najpoznatija sorta je Kanonau, autohtono sardinsko vino koje se često povezuje sa dugovečnošću stanovnika ostrva. „Kod ovog vina uvek biramo kvalitet u odnosu na količinu. Sadrži veoma visok nivo antioksidanata. Kanonau ima dva do tri puta više flavonoida od većine drugih crvenih vina.“ On dodaje zanimljiv detalj iz lokalne tradicije: „Kada nazdravljamo vinom, kažemo „A chent’annos“, što znači „sto godina“.“
Izađite iz rutine
Konačno, Matana savetuje ljudima da se odvoje od svoje prehrambene rutine i počnu da istražuju nove ukuse. „Izađite iz svoje zone udobnosti. Isprobajte nove recepte i kuhinje koristeći sastojke koje već volite.“
Posebno preporučuje italijanski koncept „Kilometra 0“, odnosno kupovinu lokalnih proizvoda. „Idite na pijacu, razgovarajte sa mesarom ili ribarom. Pitajte ih za savet. Saznajte šta je u sezoni i neka vas to usreći.“
Njegova tajna dugovečnosti i recept za dug i zdrav život je zapravo veoma jednostavan. „Neka bude jednostavno. Koristite sezonske sastojke koji nisu prešli hiljade kilometara. Okupite ljude oko stola, uživajte u kuvanju, pravite greške i zabavite se. Tada ćete uživati u procesu koliko i u krajnjem rezultatu.“
(krstarica)
