AMERIČKI predsjednik Donald Trump izjavio je da Sjedinjene Države moraju „posjedovati“ Grenland kako bi spriječile da ga preuzmu Rusija i Kina, poručivši kako će se to postići na lakši ili teži način.
Ova oštra izjava dolazi nakon nedavnih signala iz Bijele kuće da administracija razmatra kupnju poluautonomnog teritorija od Danske, ali ne isključuje ni opciju prisilnog pripajanja, piše BBC.
TRUMP: "If we don't do it, Russia or China will take over Greenland, and we're not going to have Russia or China as a neighbor. Okay?"
"I would like to make a deal the easy way. But if we don't do it the easy way, we're going to do it the hard way."
"I'm a fan of Denmark…but,… pic.twitter.com/xDuqtD4yKT
— Fox News (@FoxNews) January 9, 2026
I Danska i Grenland su glatko odbili Trampovu ponudu, rekavši da teritorija nije na prodaju. Kopenhagen je upozorio da bi svaka vojna akcija protiv članice NATO-a značila kraj transatlantskog odbrambenog saveza.
Tramp: Ne želim Rusiju i Kinu za susede
„Zemlje moraju imati vlasništvo i vi branite vlasništvo, ne branite zakup, a mi ćemo morati da branimo Grenland“, rekao je Tramp novinarima u Vašingtonu. Američki predsednik je više puta isticao da je Grenland ključan za nacionalnu bezbednost SAD, tvrdeći bez dokaza da je „svuda pokriven ruskim i kineskim brodovima“.
Iako SAD već imaju više od 100 vojnika stalno stacioniranih u bazi Pitufik na severozapadu Grenlanda, kojom upravljaju od Drugog svetskog rata, Tramp smatra da postojeći ugovori o zakupu nisu dovoljni.
„Zemlje ne mogu da zaključuju devetogodišnje ugovore ili čak stogodišnje ugovore“, rekao je, insistirajući na potpunom vlasništvu. „Volim narod Kine. Volim narod Rusije“, dodao je Tramp. „Ali ne želim ih za komšije na Grenlandu, to se neće desiti. Inače, NATO to mora da razume.“
NATO je stao uz Dansku
Glavni saveznici NATO-a, uključujući glavne evropske zemlje i Kanadu, ponudili su podršku Danskoj ove nedelje. U zajedničkim izjavama potvrdili su da „samo Danska i Grenland mogu da odlučuju o pitanjima koja se tiču njihovih odnosa“.
Naglasili su da je bezbednost Arktika zajednički interes koji se mora postići „kolektivno“ unutar saveza i pozvali na „poštovanje principa Povelje UN, uključujući suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost granica“.
Strateški značaj i pozadina sukoba
Zabrinutost zbog budućnosti Grenlanda dodatno se povećala nakon nedavne vojne akcije SAD u Venecueli. Tramp je ranije ponudio da kupi ostrvo tokom svog prvog mandata 2019. godine, ali mu je rečeno da nije na prodaju. Najavljeno je da će američki državni sekretar Marko Rubio sledeće nedelje održati razgovore sa danskim zvaničnicima.
Pored strateškog položaja između Severne Amerike i Arktika, što je ključno za sisteme ranog upozoravanja, Grenland je postao zanimljiv i zbog svojih prirodnih resursa.
Zbog klimatskih promena i topljenja leda, bogata nalazišta retkih zemnih metala, uranijuma i gvožđa postaju sve dostupnija, a naučnici veruju da postoje i značajne rezerve nafte i gasa. U međuvremenu, Trampove pretnje su izazvale zabrinutost kod lokalnog stanovništva, a jedan Grenlanđanin je rekao da mu „od toga muči stomak“.
