AMERIČKI predsednik Donald Tramp rekao je da je razgovarao sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom o sporazumu o okončanju rata u Ukrajini i preoblikovanju celokupne bezbednosne arhitekture Evrope.
Tramp je rekao da bi „veliki, lep sporazum“ mogao biti blizu završetka pre novih mirovnih pregovora u Zalivu sledeće nedelje.
Nakon njegovih reči, usledila je izjava Džareda Kušnera, njegovog zeta i visokog izaslanika, u kojoj je navedeno da je na pomolu dogovor o „stvaranju stabilnijeg i predvidljivijeg bezbednosnog okruženja“ za celu Evropu.
Prema pisanju britanskog „Telegrafa“ ovakvi kmentari će izazvati strah od „velike pogodbe“ između Rusije i SAD, što Putin odavno želi, dok nastoji da obnovi moć i uticaj Moskve.
Razgovori između Vašingtona i Moskve su se ubrzali poslednjih nedelja.
U četvrtak je Bela kuća ugostila Kirila Dmitrijeva, visokog Putinovog pomoćnika, koji je prvoj dami SAD Melaniji Tramp poklonio sliku jedanaestogodišnje devojčice evakuisane sa prve linije fronta na kojoj je pisalo: „Volim Melaniju.“
Kasnije je Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu rekao da se sastao sa „glavnim čovekom Rusije“.
– Ne mogu vam reći o čemu sam razgovarao, ali samo vam kažem, biće postignut sporazum, biće to veliki sporazum i uključivaće više od Ukrajine. To bi moglo da obuhvati celu Evropu… Biće to veliki, lep sporazum i svi će biti oduševljeni – rekao je Tramp.
Kušner je na društvenoj mreži Iks objavio snimak Trampovog obraćanja.
– Predsednik Tramp je danas pokrenuo važnu diskusiju sa nekoliko evropskih lidera o potrebi za širom evropskom bezbednosnom arhitekturom koja može pomoći u uspostavljanju uslova za trajni mir. Više od 30 godina, Evropa i Rusija se bore da uspostave održivi bezbednosni okvir. Decenije nepoverenja, suprotstavljene bezbednosne brige i razarajuće posledice ovog rata čine ovo izuzetno teškim izazovom, ali koji je neophodan za trajni mir – naveo je Kušner.
– Naš cilj je da razvijemo praktične aranžmane koji će se baviti bezbednosnim problemima svih strana, smanjiti rizik od budućih sukoba i stvoriti stabilnije i predvidljivije bezbednosno okruženje – dodao je.
Rekao je da su razgovori bili usmereni na pet glavnih ciljeva: stalne bezbednosne konsultacije, pouzdanu kriznu komunikaciju, veću vojnu transparentnost, recipročne mere za smanjenje rizika od eskalacije i trajni okvir za dugoročnu evropsku bezbednost i stabilnost.
Takođe je rekao da aranžmani „moraju u potpunosti poštovati suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisno donošenje odluka svake nacije“ i insistirao da će NATO ostati centralni element kolektivne odbrane Evrope.
Razgovori sledeće nedelje u Abu Dabiju
Putin se dugo žali da se Evropa i NATO previše šire na istok.
„Telegraf“ je prošlog meseca objavio da je Putina namamilo da se vrati za pregovarački sto obećanje da će se pozabaviti njegovim zabrinutostima zbog širenja vojnog saveza.
Razgovori se sledeće nedelje sele u Abu Dabi, gde će ukrajinski i ruski pregovarači razgovarati o predlozima sa SAD.
Očekuje se da će biti prisutni zvaničnici EU, NATO-a, Velike Britanije, Francuske i Nemačke, ali je malo verovatno da će biti direktno uključeni u razgovore.
Ali, sa budućom evropskom odbrambenom i bezbednosnom arhitekturom koja je naizgled bila na stolu, njeni lideri su se borili da pronađu jednog pregovarača koji bi ih predstavljao u Abu Dabiju.
Đorđa Meloni, italijanska premijerka, kritikovala je „direktan“ pristup EU mirovnim pregovorima, upozoravajući da blok rizikuje da postane irelevantan u pismu upućenom Antoniju Košti, predsedniku Evropskog saveta.
Razgovor Putina, Trampa i Sija
Evropski strahovi od daljeg isključivanja iz mirovnog procesa samo će se pojačati s obzirom na to da se očekuje da će Tramp održati zajedničke razgovore sa Putinom i kineskim predsednikom Si Đinpingom kasnije ovog meseca.
Peking je potvrdio da su pripreme za razgovore, koji će se održati na marginama samita APEK-a u Šenženu, u toku.
Trostrani sastanak je upoređen sa konferencijom na Jalti 1945. godine, kada su se lideri Velike Britanije, SAD i Sovjetskog Saveza okupili da isplaniraju budućnost posleratne Evrope.
Evropski zvaničnici su za „Telegraf“ rekli da će pokušati da se suprotstave navodnim naporima SAD da postignu sporazum o Ukrajini mimo Kijeva i njegovih saveznika.
(B92)
