Velika Britanija je objavila da će pokrenuti najveću reviziju svoje politike prema tražiocima azila u moderno doba, crpeći inspiraciju iz pristupa Danske, jednog od najstrožih u Evropi i koji su grupe za ljudska prava široko kritikovale.
Laburistička vlada pooštrava svoju imigracionu politiku, posebno u pogledu ilegalnih prelazaka malim čamcima iz Francuske, dok nastoji da zaustavi rastuću popularnost populističke Reformističke stranke UK, koja je pokretala imigracionu agendu i primoravala laburiste da zauzmu čvršći stav.
Šta se menja?
Kao deo promena, biće ukinuta zakonska obaveza pružanja podrške određenim tražiocima azila, uključujući smeštaj i nedeljni dodatak, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ministarstvo, na čijem je čelu Šabana Mahmud, saopštilo je da će se mere primenjivati na tražioce azila koji mogu da rade, ali odluče da ne rade, i na one koji krše zakon. Navedeno je da će podrška finansirana od strane poreskih obveznika dati prioritet onima koji doprinose ekonomiji i lokalnim zajednicama.
Očekuje se da će Mahmud u ponedeljak dati više detalja o merama, za koje Ministarstvo unutrašnjih poslova kaže da su osmišljene da učine Britaniju manje privlačnom za ilegalne migrante i olakšaju njihovo uklanjanje.
„Ova zemlja ima ponosnu tradiciju dočeka onih koji beže od opasnosti, ali naša velikodušnost privlači ilegalne migrante preko Lamanša“, rekla je Mahmud. „Tempo i obim migracije vrše ogroman pritisak na zajednice.“
Više od 100 britanskih dobrotvornih organizacija pisalo je Mahmud pozivajući je da „prestane da migrante žrtvuje i da sprovodi politike koje samo nanose štetu“, navodeći da takvi potezi podstiču rasizam i nasilje.
Ankete pokazuju da je imigracija, koja je preuzela ekonomiju, glavna briga birača. Oko 109.300 ljudi je zatražilo azil u Velikoj Britaniji u godini zaključno sa martom 2025. godine, što je povećanje od 17% u odnosu na prethodnu godinu i 6% iznad vrhunca iz 2002. godine od 103.000.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da će reforme biti inspirisane ne samo Danskom već i drugim evropskim zemljama, gde je status izbeglice privremen, podrška uslovna, a očekuje se integracija. „Velika Britanija će sada ispuniti, a u nekim oblastima i premašiti ove standarde“, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova.
Šta je danski model?
Ranije ove godine, delegacija visokih zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova posetila je Kopenhagen kako bi proučila danski pristup azilu, gde migrantima dobijaju samo privremene dozvole boravka, obično na dve godine, i moraju ponovo da podnesu zahtev kada isteknu.
Ako socijaldemokratska danska vlada smatra da je njihova domovina bezbedna, tražioci azila mogu biti vraćeni u svoje zemlje porekla. Put do državljanstva je takođe produžen i otežan, uz stroža pravila za ponovno spajanje porodica. Između ostalih mera, zakon iz 2016. godine dozvoljava danskim vlastima da zaplene dragocenosti tražilaca azila kako bi pokrile njihove troškove života.
Ujedinjeno Kraljevstvo trenutno odobrava azil onima koji mogu da dokažu da su nebezbedni kod kuće, dok se status izbeglice dodeljuje onima za koje se smatra da su u opasnosti od progona. Status traje pet godina, nakon čega mogu da podnesu zahtev za stalni boravak ako ispunjavaju određene kriterijume.
Antiimigraciono raspoloženje raste.
Danska je poznata po svojoj strogoj imigracionoj politici više od decenije, za koju Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdi da je smanjila broj zahteva za azil na najniži nivo u poslednjih 40 godina i rezultirala uklanjanjem 95 odsto odbijenih podnosilaca zahteva.
Britanski savet za izbeglice rekao je za X da izbeglice ne upoređuju sisteme azila dok beže od opasnosti i da dolaze u Veliku Britaniju zbog porodičnih veza, nekih veština engleskog jezika ili postojećih veza koje im pomažu da bezbedno započnu novi život.
Antiimigraciono raspoloženje raste u Velikoj Britaniji, a ovog leta su održani protesti ispred hotela koji su pružali smeštaj finansiran od strane države tražiocima azila.
Takvo raspoloženje se proširilo i širom Evropske unije otkako je više od milion ljudi – uglavnom sirijskih izbeglica – stiglo preko Sredozemnog mora 2015-2016, opterećujući infrastrukturu u nekim zemljama. Ne mogući da se dogovore o tome kako da podele teret, države članice EU su se fokusirale na povratak i smanjenje dolazaka.
Reforme Danske su izazvale značajne kritike, a grupe za ljudska prava tvrde da mere podstiču neprijateljsku klimu za migrante, potkopavaju zaštitu i ostavljaju tražioce azila u dugotrajnom limbu.
