Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vjernici danas obeležavaju Svetog apostola Tomu, koji je u narodu poznat kao Tomindan. U crkvenom kalendaru ovaj dan obeležen je podebljanim crnim slovom.
Sveti Toma, jedan je od dvanaestorice apostola a bio je jedini među njima koji nije krio svoju sumnju u Vaskrsenje Hristovo. Sveti Toma je širio hrišćanstvo najpre u Palestini, potom u Persiji i Indiji, gde je i usmrćen kopljima. Mošti su mu u četvrtom veku prenete u grad Edesu, a potom u Carigrad.
Na Tomindan, koji nije crveno slovo, obično se nikud ne ide i postoji izreka „Sveti Toma, sedi doma“.
U Leskovačkoj Moravi se dan Svetog Tome dovodi u vezu sa vukovima, pa ovog dana niko nije radio, kao i u Levču i Trniću, a u istočnoj Srbiji se verovalo da je dragocena lekovita mast zeca ulovljenog na Tomindan, pa su je čuvali radi izlečenja od kostobolje i radi lakšeg porođaja.
U trenutku kada se na Uskrs, vaskrsli Hristos, ušavši kroz zatvorena vrata, javio svojim učenicima, Toma nije bio prisutan, pa kad su mu apostoli rekli da je Isus maločas bio među njima, on im nije poverovao.
U osmi dan po Vaskrsu, susrevši Hrista i opipavši njegove rane, Toma se uverio u njegovo usksnuće i besmrtnost.
Kroz tu njegovu nevericu, dobili smo novu potvrdu tog čudesnog događaja, jer se vaskrsli Gospod javio učenicima da bi uverio Tomu, sa rečima „Pruži ruku svoju i metni u rebra moja i ne budi neveran nego veran“.
Na te reči Toma je uzviknuo „Gospod moj, Bog moj“.
Ovaj događaj koji se zbio, potvrđuje istinitost vaskrsenja Gospodnjeg, jer je On zaista vaskrsao i javio se učenicima svojim, ali ne kao priviđenje, već u istom telu u kom postrada radi našeg spasenja.
Takođe, do Svetog Tome traje prelazno godišnje doba, podjesen, što znači da se od sutra već računa da je moguć početak zimskog razdoblja.
Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao svoju krsnu slavu. Po narodnom verovanju, Toma je važio za radnog i vrednog, pa zato važi za zaštitnika mnogih zanatlija.
Kao esnafsku slavu, Svetog Tomu obeležavaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.
Srbi za Svetog Tomu pričaju da je, kad su sveci delili uloge, on uzeo pečat od oblaka, ali ne donosi oluju, već dragocenu kišu. Veruje se da Sveti Toma, ako se naljuti, može jednog dana da donese drugi potop, ali kako ga nadgleda Presveta Marija, to neće biti uskoro.
