SARAJEVO, BANJALUKA – Ako se uzme u obzir izlaznost sa opštih izbora 2018. godine, politička partija, da bi ušla u Predstavnički dom parlamenta BiH, mora osvojiti najmanje 29.000 glasova.
Na prošlim izborima, stranka koja je imala najmanje glasova, a koja je u Predstavnički dom parlamenta BiH ušla iz Republike Srpske bila je SDA, kojoj je povjerenje dalo 29.673 birača.
Ovaj broj glasova bio joj je dovoljan da uđe u raspodjelu kompenzacijskih mandata s obzirom na to da je osvojila 4,45 odsto glasova od ukupno izašlih birača.
Osim SDA, u Predstavnički dom BiH, zahvaljujući kompenzacionom mandatu, ušla je i Socijalistička partija, za koju je na izborima 2018. godine glasalo 31.321 birača, a zanimljivo je da je, kao i SDA i SP, jedan mandat osvojio i DNS, koji je imao duplo više glasova od njih.
DNS je na izborima za Predstavnički dom BiH dobio 68.637 glasova i osvojio je direktan mandat, međutim nisu dobili nijednu kompenzaciju.
Upravo zbog velikog broja glasova koje treba osvojiti, mnoge male političke partije se i ne kandiduju za nivo Predstavničkog doma BiH i uglavnom ciljaju mandate u entitetskim parlamentima.
Inače, da bi neka politička partija ušla u raspodjelu mandata, mora na nivou izborne jedinice, kojih za Predstavnički dom BiH ima tri, osvojiti najmanje tri odsto glasova. Za raspodjelu kompenzacijskih mandata politička partija mora imati takođe tri odsto od ukupnog broja glasova na nivou entiteta.
Kada je riječ o Predstavničkom domu parlamenta BiH, iz Republike Srpske bira se 14 poslanika, a iz Federacije BiH 28 poslanika.
Isto kao i u Republici Srpskoj, za mandat u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine na prošlim izborima bilo je potrebno osvojiti 29.726 glasova, koliko je dobila A-SDA, ali za razliku od Republike Srpske, ova stranka, zahvaljujući tom broju birača, dobila je direktan mandat, ali nije dobila nijedan kompenzacioni. Sa druge strane, SBB, koji je osvojio 67.599 glasova, nije dobio nijedan direktni mandat, ali je osvojio dva kompenzaciona.
„Kompenzacioni mandati podrazumijevaju mandate koji se raspodjeljuju na liste političkih stranaka ili koalicija prema broju dobijenih važećih glasova i služe da kompenzuju nedovoljnu proporcionalnost na nivou entiteta, a koja nastaje sabiranjem rezultata za pojedine višečlane izborne jedinice u entitetu“, navodi se u Izbornom zakonu BiH.
U suštini, kompenzacioni mandati služe da „sakupe“ glasove političkih partija koji su se rasuli po izbornim jedinicima s tim da u raspodjelu tih mandata ulaze samo one stranke koje su na nivou entiteta prešle izborni prag od tri odsto.
U slučaju Predstavničkog doma parlamenta BiH iz Republike Srpske od 14 poslanika, direktno se bira njih devet, a pet mandata se dobije kompenzacijom, dok se iz Federacije BiH direktno bira 21 poslanik, a njih sedam uđu putem kompenzacije.
Po pravilu, na kompenzacione liste stavljaju se oni koji nisu sigurni u osvajanje direktnog mandata i vrlo često u Predstavnički dom parlamenta BiH sjednu oni koji imaju manje od 3.000 glasova, dok njihove stranačke kolege sa iste liste ne prođu u parlament i pored činjenice da su osvojili više od 20.000 glasova.
(N.N.)
