Šefovi Centralne obaveštajne agencije (CIA) i Federalnog istražnog biroa (FBI) protive se zahtevu Donalda Trampa da američke obaveštajne agencije sastave jedinstveni spisak svih američkih špijuna i potencijalnih regruta, zbog bojazni da bi takva baza podataka mogla da ugrozi njihove agente.
Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe (ODNI), prvo pod rukovodstvom Tulsi Gabard, a sada pod novim direktorom Bilom Pulteom, poslednjih meseci predvodi napore za izradu jedinstvene baze podataka o obaveštajnim operacijama.
ODNI je osnovan nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine kako bi unapredio razmenu informacija i koordinaciju između američkih obaveštajnih agencija, prenosi Daily Mail.
Prema pisanju lista The New York Times, Tramp želi objedinjeni spisak jer njegovi saradnici smatraju da bi on mogao da posluži za efikasnije praćenje stranih obaveštajnih pretnji i sprečavanje slučajeva u kojima različite agencije, ne znajući jedna za drugu, rade na istim metama.
Spy chiefs in revolt over Trump demand for master list of every secret agent – fearing one catastrophic risk https://t.co/lxlh46ZdXi
— Daily Mail (@DailyMail) June 30, 2026
Međutim, ovaj projekat uglavnom nije dao rezultate, jer su visoki zvaničnici zaduženi za kontraobaveštajne poslove odbili da predaju svoje baze podataka zbog neslaganja oko načina na koji bi takav sistem bio zaštićen i održavan.
Za FBI bi ovakav objedinjeni spisak obuhvatao osobe koje biro planira da istražuje i eventualno uhapsi u budućnosti. Za CIA bi uključivao veliki broj osoba koje agencija želi da vrbuje kao svoje obaveštajne izvore i saradnike.
Pojedini sadašnji i bivši obaveštajni zvaničnici strahuju da bi objedinjavanje identiteta u najosetljivijim slučajevima moglo da ugrozi dugogodišnje istrage i tajne operacije ukoliko bi došlo do samo jednog curenja poverljivih podataka.
Identiteti tih osoba predstavljaju strogo čuvane državne tajne, kojima pristup nema čak ni većina zaposlenih unutar samih agencija. Spor oko formiranja objedinjene baze dodatno ukazuje na zategnute odnose između ODNI, FBI i CIA nakon odlaska bivše direktorke Tulsi Gabard.
Bil Pulte, politički imenovan zvaničnik bez prethodnog iskustva u oblasti nacionalne bezbednosti, nastavio je da sprovodi predsednikovu politiku smanjenja broja zaposlenih u ovoj kancelariji, kao i istrage navodnih izbornih nepravilnosti na predsedničkim izborima 2020. godine.
Njegovo imenovanje za vršioca dužnosti direktora, uprkos nedostatku iskustva, izazvalo je negodovanje i dodatno pojačalo zabrinutost među obaveštajnim zvaničnicima u vezi sa tim na koji način bi ODNI mogao da upravlja njihovim najosetljivijim i najpoverljivijim informacijama.
Tramp je Pultea postavio za vršioca dužnosti direktora umesto da ga formalno nominuje na tu funkciju, čime je zaobišao postupak potvrđivanja u Senatu, gde su brojni senatori javno izražavali protivljenje njegovom imenovanju.
Neslaganje oko glavne liste nastavlja se iza zatvorenih vrata, dok se zvaničnici prepiru oko toga koliko, ako uopšte išta, treba predati ODNI.
Pod Gabardovom administracijom, napori oko glavne liste bili su deo njenog šireg napora za veći nadzor nad obaveštajnom zajednicom, prema rečima bivših zvaničnika.
Zvaničnici su se nadali da će Pulte odustati od direktive, ali izgleda da ona neće uskoro nestati uprkos unutrašnjem neslaganju.
Pristalice glavne liste vide je kao listu za praćenje terorista koja omogućava SAD da prate mete širom sveta u realnom vremenu kroz stalnu razmenu informacija između agencija.
Ali iskusni kontraobaveštajni zvaničnici upozoravaju da program rizikuje upozoravanje upravo onih ljudi koji su pod istragom, posebno obučenih stranih operativaca veštih u uočavanju nadzora, prema rečima sadašnjih i bivših zvaničnika.
(Telegraf.rs)
