Pored straha od fizičkog propadanja, postoji i dublji psihološki strah da ćemo postati nevidljivi, nevažni ili društveno izolovani, ali i to je samo „vrh ledenog brega“
Strah od starenja star je koliko i „svet i vek“. U mnogim društvima širom sveta kroz istoriju, mladost je identifikovan sa snagom, plodnošću, lepotom i produktivnošću, dok je starost često nosila miris propadanja.
Novi trendovi i strah od starenja
– Čak i u književnosti i mitovima vidimo bezbroj priča o potrazi za večnom mladošću. S druge strane, bilo je i vremena kada su starije osobe bile poštovane zbog svoje mudrosti i iskustva – kaže Ešli Peňa (Ashley Peña), licencirani klinički socijalni radnik i nacionalna izvršna direktorka organizacije Mission Connection Healthcare.
Ona objašnjava da je do promene došlo kada su kulture tokom 20. veka postale industrijalizovanije, što je sa sobom donelo veću usmerenost na izgled. Naša vrednost je tada počela više da se meri prema tome kako izgledamo nego kakva su nam znanja ili koliko doprinosimo društvu. Nagli rast konzumerizma, posebno u industriji lepote, dodatno je učvrstio taj trend.
Šta je geraskofobija?
Geraskofobija je prekomerni strah od starenja. Može da proizađe iz brige o fizičkom propadanju, gubitku samostalnosti ili iz društvenih pritisaka da se sačuva mladalački izgled.
Danas živimo u vremenu u kome smo stalno izloženi slikama prelepih, „bezvremenih“ ljudi, poput En Hetavej (Anne Hathaway) ili Dženifer Lopez (Jennifer Lopez) putem industrije zabave i društvenih mreža. Kada tome dodamo dostupnost estetskih zahvata kakvi su plastične operacije, botoksi i fileri, potraga za „mladošću“ često počinje da deluje kao obaveza.
– Strah od starenja ima duboke korene, ali način na koji ga izražavamo menjao se kroz vreme, naročito u današnjem svetu opsednutom izgledom – kaže Peňa.
Strah od starenja: Gubitak, kraj, beznađe, prkos prirodnom toku života
MK Klarkin (MK Clarkin), takođe licencirani klinički socijalni radnik i direktor LifeStance Health, dodaje:
– Generalno, gotovo svi ljudi u razvijenim zemljama imaju ogroman strah od smrti, koji prevazilazi prirodnu želju za preživljavanjem. Tema smrtnosti smatra se tabuom, a starenje se automatski povezuje sa približavanjem kraju života.
Pored toga, u današnjem svetu starenje je često povezano sa osećajem gubitka. Ne samo gubitka života, objašnjava Klarkin, već i gubitka osećaja vrednosti, odnosno osećaja da više ne doprinosimo društvu ili da više nismo važni svojim bližnjima.
– Mnogi stariji ljudi kažu da se osećaju ‘nevidljivo’ kako godine prolaze. To dodatno pojačava ovaj strah – kaže on.
Uz to, živimo u eri biohakovanja i napredne biomedicine. Tako se stvara dodatni pritisak da neprestano „optimizujemo“ sebe i prkosimo prirodnom procesu starenja.
Psihološki aspekti straha od starenja
Savremeni pritisak da izgledamo što mlađe uz beskrajni niz „savršenih“ lica koja svakodnevno gledamo na ekranima svakako pojačava naš strah od godina i strah od starenja. Međutim, postoji još faktora koji doprinose razvoju geraskofobije.
Fizičke i mentalne promene
U svojoj suštini, strah od starenja zapravo je strah od promene i gubitka.
Dr Keri Ditzel (Carrie Ditzel), klinički psiholog i direktor odeljenja za geropsihologiju i neuropsihologiju u Baker Street Behavioral Health-u, objašnjava:
– Kod svojih pacijenata često vidim strah da će se toliko promeniti da više neće prepoznati sebe. Boje se mentalnih promena – ‘Hoću li izgubiti razum?’ – i fizičkih – ‘Hoću li moći da radim ono što želim? Hoću li moći da živim samostalno?’“
Osećaj bezvrednosti ili nevidljivosti
Pored straha od fizičkog propadanja, postoji i dublji psihološki strah, da ćemo postati nevidljivi, nevažni ili društveno izolovani.
– Starenje se često povezuje s gubitkom ne samo života, već i onoga što nas čini vrednima i korisnima. Mnogi stariji ljudi kažu da se osećaju ‘nevidljivo’ kako godine prolaze, što dodatno podstiče ovaj strah – prenosi Klarkin.
Strah od same smrti
U osnovi svega često leži strah od smrti same po sebi.
– Starenje je najuočljiviji podsetnik na našu smrtnost. To može izazvati veliki nemir, naročito u kulturi koja izbegava razgovore o smrti i tugovanju. Ljudi se često boje i samog načina na koji će umreti – da li će otići dostojanstveno i bez tereta za svoje bližnje – kaže Peňa.
Tuga zbog propuštenih prilika
U mladosti nas često upozoravaju da vreme sve brže prolazi kako starimo i to se zaista pokaže istinitim. Može se javiti osećaj da nam vreme klizi kroz prste, a ako se neki naši snovi ili ciljevi ne ostvare, javlja se strah da se možda nikada neće ostvariti.
Ironija je, kaže Peňa, što mnogi od nas pronalaze svoj najdublji osećaj identiteta i emocionalne stabilnosti upravo sa godinama, ali ta strana priče se retko pokazuje.
Kako se nositi sa strahom od starenja
Iako je strah od starenja sasvim normalan, opsesivno bavljenje njime do te mere da narušava naše blagostanje može biti štetno. Važno je promeniti perspektivu makar i malo, kako bismo pronašli mir u prirodnom procesu starenja i u neizbežnosti smrti.
Evo nekoliko načina kako to možemo postići:
- izgradite čvrste veze sa partnerom, prijateljima, porodicom ili bilo kim sa kim redovno komunicirate
- birajte sadržaje kojima se izlažete i kojima ispunjavate vreme; ako vam društvene mreže izazivaju anksioznost zbog izgleda ili godina, imate moć da promenite ono što pratite.
- brinite o svom celokupnom zdravlju – vežbajte i imajte što zdravije navike
- nastavite da učite i tražite smisao
- prihvatite proces starenja
Suočavanje sa strahom od starenja počinje priznavanjem da je izvesna doza straha normalna, ali da ne mora da upravlja našim životom. Negujući važne odnose, birajući pozitivne uticaje i brinući o mentalnom i fizičkom zdravlju, možemo pomeriti fokus sa straha na mir, ispunjenost i zahvalnost.
