„Nisu svi ljudi tako rđavi kao što to rđav čovek misli.“
Dok je svoje najpoznatije romane „Travničku hroniku“ i „Na Drini ćupriju“ Ivo Andrić pisao jedan za drugim, te ih objavio 1945, „Znakove pored puta“ pisao je još od 20-ih godina 20. veka. Tu je smestio svoja razmišljanja, beleške o ljudima i pojavama, pročitanim knjigama, o jeziku, književnosti…
Neprestano ih je dopunjavao, a ostali su neobjavljeni za njegova života. Ipak, postumno objavljeno delo ostalo je jedinstveno u našoj književnosti, riznica mudrosti i misli koje možemo čitati kada želimo da oplemenimo svakodnevicu, produbimo površnost.
Ovo su samo neki od citata kojima se vredi posvetiti.
„Nisu svi ljudi tako rđavi kao što to rđav čovek misli.“
„Postoji priča da je na dvoru nekog sultana bio naročit činovnik čija je titula glasila: evet-efendija. Njegova jedina dužnost bila je „da klima glavom u znak odobravanja na sve što sultan kaže.“
„I ta nema i nevidljiva gomila, koja raste oko njega kao gusta ustalasana trava, govori mu samim svojim prisustvom isto što i ženin šapat: da bol prolazi; da uvek biva bolje, da mora biti bolje.
„Neizvesnost je imanje onih koji nemaju nista i velika nada onih koji nisu navikli na dobro u životu. Neizvesnost je za razumne i ponosne ljude ono što je gatara za budale, slabiće i sebičnjake: nagoveštava dobro i zlo, pogađa retko, ali zato dopusta sve, i najoprecenije, mogućnosti.“
„U ovom društvu podjednako patimo svi, i žene i muškarci, samo su uloge podeljene, i to otprilike ovako: Kad mi patimo zbog žena, to je gotovo redovno zbog toga što žene nisu onakve kakve bismo mi želeli da su. Kad žene pate zbog nas, to je uvek stoga što smo ovakvi kakvi jesmo. Ali, što je glavno, patimo svi i mučimo se često, dugo, svirepo i besmisleno.“
„Velika, prava ljubav pokazaće svoju punu snagu samo onda ako uspe da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, načini stvorenja koja se ne boje ni promena, ni nesreća, ni rastanka, ni bolesti, ni života ni smrti.“
(Ona.rs)
