Promenljivo vreme može biti opasno za srce, a kardiolog Petar Otašević upozorava da su koronarne jedinice pune pacijenata, upravo zbog nagle promene vremena.
Promene vremena izazivaju brojne tegobe, koje mogu biti pogubne za pojedine. Promene vremena nisu samo neugodnost, već mogu biti okidač za srčane udare i moždane udare.
Dr Otašević ističe da velike temperaturne razlike mogu dovesti do povećanja broja pacijenata sa akutnim srčanim problemima. Ovo je posebno važno jer srčane bolesti ne biraju godine, a simptomi se mogu javiti u bilo kom životnom dobu.
„Uvek kad imamo promenu vremena od toplog ka hladnom ili hladnom ka toplom mi zapravo zapažamo porast broja bolesnika koji se javljaju sa tegobama po tipu akutnog infarkta miokarda ili šloga. Ovo vreme, naizgled lepo, preko dana je zaista prijatno vreme, međutim ujutru i uveče ume da bude jako hladno i upravo te velike temperaturne razlike dovode do porasta broja bolesnika koji se javljaju sa ovom vrstom tegoba“, kaže dr Otašević.
Dr Otašević objašnjava da tipični simptomi uključuju:
- jak bol u grudima,
- pečenje,
- žarenje i stezanje koje traje više od 20 minuta.
Međutim, postoje i atipični simptomi poput:
- naglog gubitka svesti,
- ili samo bolova u određenom delu grudnog koša.
Ovo ukazuje na to da je važno biti svestan različitih načina na koje se srčani problemi mogu manifestovati.
„Ranije smo rekli da se infarkt javlja obično posle 55. ili 60. godine života. Sada to više nije slučaj. Zaista nam se javljaju bolesnici počevši od nekih kasnih dvadesetih, ranih tridesetih do kasnih 80-ih, pa čak i 90-ih, prema tome prosto više ne postoji neko pravilo koje bih mogao da kažem da se bolesnici određene životne dobi javljaju zbog ovih tegoba“, kaže dr Otašević.
Dr Otašević podseća na važnost preventivnih pregleda i identifikaciju faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, povišene masnoće, pušenje, neaktivnost i gojaznost.
„Stanja ne možemo predvideti, ali možemo učiniti razumne mere da ih sprečimo, a to podrazumeva odlazak na redovne preventivne preglede, gde će se identifikovati faktor rizika za razvoj infarkta, odnosno šloga. U riziku su osobe sa visokim krvnim pritiskom, povišenim masnoćama, pušači, neaktivni i gojazni“, kaže dr Otašević za TV „Blic“.
(Blic.rs)
