DA LI JE IME KANDIDATA ODLUČUJUĆE ZA DOBIJANJE STIPENDIJE ZA VETERSKU OBLAST? Rezultati studije su apsolutno tačni: „Lukas Beker“ traže mnogi, „Habib Mahmud“ daleko manje, čak i sa boljim ocenama, piše Dojče vele.
Prema studiji Univerziteta u Zigenu, ljudi sa imenima koja zvuče strano teže dobijaju mesto u stručnom obrazovanju nego navodno nemački kandidati. Ovo posebno važi za ljude sa arapskim imenima, zaključuje studija.
Istraživači su poslali više od 50.000 prijava fiktivnih studenata kompanijama koje nude mesta za šegrtovanje. Kandidati sa imenima koja zvuče nemački dobili su odgovor od kompanije u 67,8% slučajeva. Za prijave sa imenima koja zvuče arapski, stopa je bila samo 36,8%.
Drugi fiktivni kandidati sa imenima koja zvuče migrantski takođe su dobili manje odgovora nego, na primer, „Lukas Beker“, koji zvuči nemački, koji je dobio 67 odgovora od 100 prijava. Tako je „Ivan Smirnov“, čije ime zvuči ruski, dobio 56 odgovora, „Ariel Rubinštajn“ sa imenom koje zvuči hebrejski 54, a „Jusuf Kaja“, navodno turski kandidat, 52. Ubedljivo najmanje povratnih informacija dobila je prijava potpisana imenom koje zvuči arapski – „Habiba Mahmud“: samo 36 (istraživanje ne objašnjava kako su naučnici možda nenamerno koristili žensko ime ovde, na hrvatskom bi to bilo Dragica. Muški oblik bi bio Habib – prim. aut.).
Ocjene su manje važne
Ekonomistkinja Dilara Viman iz Centra za ekonomsko obrazovanje u Zigenu rekla je za stanicu ARD da kompanije time propuštaju potencijal. Za one koji su pogođeni, to je „katastrofa, jer čak ni znatno bolje školske ocene ili društveni angažman ne menjaju činjenicu da je poreklo važnije od školskog uspeha“. Prethodno praktično iskustvo, prema drugom nalazu studije, takođe ne povećava šanse za odgovor.
„Ne možemo sebi priuštiti da protraćimo potencijal“, upozorava Ekehard Keler, profesor didaktike ekonomije i socioekonomskog obrazovanja na Univerzitetu u Zigenu za istu stanicu. „Ovo je posebno problematično u zanatima, koji ionako pate od nedostatka mladih radnika.“
Bolje je u gradovima i državnim službama
Prema istraživačkom timu, diskriminacija je bila posebno izražena u malim preduzećima i zanatima, a u ruralnim područjima je bila znatno jača nego u velikim gradovima. Samo u slučaju mesta za stručno osposobljavanje u javnoj upravi, naziv izgleda igra glavnu ulogu.
Studija je dopunjena anketom sprovedenom među 772 kompanije. Istraživači su želeli da saznaju kakva su njihova iskustva sa kandidatima migrantskog porekla – kako bi mogli da zaključe koji razlozi mogu da stoje iza njihovog nepovoljnog položaja.
Ispostavilo se da se mnoge kompanije plaše jezičkih barijera, razlika u kulturnom ponašanju ili dodatnih birokratskih poteškoća, na primer zbog nedostatka dozvole boravka.
Istraživači zaključuju da na odluke o selekciji ne utiču samo predrasude, „već i nedostatak resursa, neizvesnost u radu sa institucijama, birokratska složenost i nedostatak međukulturnog iskustva“.
(Index Vijesti/Deutsche Welle)
