U noći između subote i nedelje, 26. oktobra 2025. godine, pomeramo kazaljke jedan sat unazad i prelazimo na zimsko računanje vremena.
U 3:00 ujutru kazaljke će se vratiti na 2:00. Iako će mnogi pozdraviti „dodatni“ sat sna, lekari upozoravaju da i jesenje pomeranje sata može uticati na zdravlje, posebno kod osoba osetljivijih na promene ritma spavanja.
„Pomeranje sata, čak i kada dobijemo jedan sat više, remeti cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat tela. Taj ritam reguliše hormone, metabolizam i san, pa se svaka promena, ma koliko mala bila, može odraziti na organizam“, objašnjavaju stručnjaci sa Harvard Medical Schoola.
Najčešće posledice prelaska na zimsko računanje vremena su poremećaji sna, osećaj umora i poteškoće sa koncentracijom. Telu je, kažu stručnjaci, potrebno nekoliko dana da se prilagodi novom ritmu buđenja i spavanja.
Psiholozi dodaju da kod dela populacije tokom jeseni dolazi do povećanja simptoma depresije i anksioznosti, a manjak dnevne svetlosti dodatno pojačava sezonski pad raspoloženja. Istraživanja su pokazala da se u nedeljama nakon promene vremena beleži i porast depresivnih epizoda. Iako se najčešće pominju problemi sa snom i raspoloženjem, lekari upozoravaju i na kardiovaskularne rizike.
Promena biološkog ritma može privremeno povećati krvni pritisak, broj otkucaja srca i nivo stresa. Prema analizi objavljenoj u časopisu Sleep Medicine Reviews, prelazak s jednog računanja vremena na drugo može uticati na povećanje broja srčanih i moždanih udara, iako su efekti blaži u jesen nego u proleće.
Umor, nesanica i lošije raspoloženje
Pored toga, istraživanja su pokazala da se u danima nakon pomeranja sata beleži veći broj saobraćajnih nesreća, jer vozači reaguju sporije i manje su koncentrisani. Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih koraka za lakšu prilagodbu:
Počnite ranije da odlazite na spavanje nekoliko dana pre pomeranja sata — po 10 do 15 minuta ranije svake večeri.
Provodite više vremena na dnevnom svetlu, naročito ujutru, jer sunčeva svetlost pomaže ponovnom usklađivanju unutrašnjeg sata.
Održavajte stabilan raspored spavanja i buđenja, čak i vikendom.
Izbegavajte kofein i alkohol u večernjim satima i nemojte koristiti ekrane pre spavanja.
Redovna fizička aktivnost i boravak na svežem vazduhu dodatno ubrzavaju prilagođavanje.
„Najvažnije je biti dosledan, telo ima svoj ritam i ne voli nagle promene. Uz malo planiranja, većina ljudi će se prilagoditi u roku od nekoliko dana“, poručuju iz Mayo Clinic.
Uz dobru pripremu i zdrave navike, telo će se brzo vratiti u ravnotežu — barem do proleća, kada nas čeka novi izazov: prelazak na letnje računanje vremena.
Izvor: dnevno.hr
