Reumatoidni artritis je hronična autoimuna inflamatorna bolest vezivnog tkiva, koja najčešće zahvata više zglobova istovremeno. Pored kliničkog pregleda, u dijagnostici reumatoidnog artritisa značajnu ulogu imaju laboratorijske analize krvi, naročito određivanje specifičnih imunoloških markera
Zašto nastaje reumatoidni artritis?
Ova bolest nastaje kada imunski sistem greškom napada sopstvena zdrava tkiva, pre svega sluznicu zglobova, što dovodi do trajne upale, bola, otoka, ukočenosti i postepenog gubitka pokretljivosti. Dugotrajna upala može da izazove deformitete zglobova, ali i zahvati druge organske sisteme, uključujući hematološki, kardiovaskularni i respiratorni sistem. Bolest se najčešće javlja kod žena između 40. i 60. godine života.
Kako izgleda klinička slika
Klinička slika reumatoidnog artritisa obično uključuje simetrično zahvatanje zglobova, naročito malih zglobova šaka i stopala u ranoj fazi bolesti. Kako bolest napreduje, upala se može da se proširi na kolena, skočne zglobove, laktove, ramena i kukove.
Tipični simptomi su otečeni i bolni zglobovi, jutarnja ukočenost koja traje duže od jednog sata, umor, povišena telesna temperatura i gubitak apetita.
Analize i parametri koji ukazuju na reumatoidni artritis
Osnovni laboratorijski panel za reumatoidni artritis obuhvata određivanje reumatoidnog faktora (RF) i anti-CCP antitela.
Reumatoidni faktor je protein koji proizvodi imuni sistem i koji može reagovati sa sopstvenim tkivima. Povišene vrednosti RF u krvi često se povezuju sa reumatoidnim artritisom i drugim autoimunim oboljenjima, poput Sjögrenovog sindroma. Ipak, RF nije potpuno specifičan, jer može biti prisutan i kod drugih zapaljenskih ili nereumatskih bolesti, pa čak i kod starijih osoba bez reumatoidnog artritisa. Zbog toga se RF koristi kao deo šire dijagnostičke procene, ali ne kao jedini kriterijum za postavljanje dijagnoze.
Određena antitela imaju povezanost i sa prognozom bolesti
Anti-CCP (anticiklična citrulinisana peptidna) antitela predstavljaju visoko specifičan laboratorijski marker za reumatoidni artritis. Njihovo prisustvo u krvi snažno ukazuje na ovu bolest i pomaže u razlikovanju reumatoidnog artritisa od drugih autoimunih oboljenja koja se manifestuju artritisom.
Anti-CCP antitela često mogu da se detektuju već u ranoj fazi bolesti, pa čak i pre pojave izraženih kliničkih simptoma. Takođe, njihov nalaz ima prognostički značaj, jer su povezana sa težim tokom bolesti i većim rizikom od oštećenja zglobova.
Da li je potrebna posebna priprema za ove analize?
Za laboratorijsku analizu koristi se uzorak venske krvi. Posebna priprema nije neophodna, ali se preporučuje da uzorkovanje ne bude neposredno nakon obroka. Rezultati se najčešće dobijaju u toku istog dana, a njihovo konačno tumačenje vrši lekar, u skladu sa kliničkom slikom i drugim dijagnostičkim nalazima.
(eKlinika.rs)
