Sveti sveštenomučenik Januarije bio je episkop u italijanskoj regiji Kampaniji.
U vreme gonjenja Maksimilijana bio je izveden pred sud i podvrgavan raznim mukama, koje je on sa strpljenjem i hrabrošću podneo. Kad su ga bacili na oganj, da ga živog spale, oganj se rashladio nevidljivom rosom, i mučenik nepovređen ostade nasred ognja zahvaljujući Bogu na onome što mu je podario.
Kada su videli da mu vatra ognja ne može ništa, strugali su mu kosti gvozdenim četkama, dok kosti nisu krenule same da pucaju, a on je i to stoički podneo. Njegov sledbenik, sveštenik Faust gledao je muke svoga duhovnog vođe, a onda su i njega vezali, pa su ga zajedno sa episkopom bacili u tamnicu.
U istoj tamnici bili su zbog vere u Hrista i đakoni puteolski Prokul i Sosije, i dva hrišćanina Evtihije i Akution. Svih sedam bacili su sutradan pred zveri.
Ali zveri ih ne taknuše. Tada su ih sve mačem posekli, a hrišćani grada Neapolja preneli su tajno telo svetog Januarija u svoj grad i položili u crkvu.
Do dana današnjeg bezbrojna čudesa pojavila su se na grobu ovog svetitelja. Između mnogih čudesa zapamćeno je i to, da je jedna udovica, kojoj beše umro sin jedinac, uzela iz crkve ikonu svetog Januarija i položila na svoga mrtvog sina moleći se svetitelju. I sin joj je oživeo. Sveti Januarije časno je stradao 305. godine.
(Kurir.rs)
