Godinama slušamo iste savete – izbacite hleb, smanjite testeninu, zaboravite na krompir. S druge strane, postoje i oni koji tvrde da je ključ zdravlja u izbegavanju masnoća. Između svih tih pravila, dijeta i ograničenja, mnogi su ostali zbunjeni pitanjem šta je zapravo najbolje za srce.
Međutim, novo veliko istraživanje naučnika sa Harvarda donosi drugačiju poruku. I to onu koja bi mogla da promeni način na koji razmišljamo o zdravoj ishrani.
Rezultati studije koja je gotovo tri decenije pratila skoro 200.000 ljudi pokazuju da za zdravlje srca možda nije presudno da li jedete manje ugljenih hidrata ili manje masti. Mnogo važnije pitanje glasi – kakvu hranu birate svakog dana.
Nije stvar u tome šta izbacujete, već šta unosite
Kada se govori o zdravoj ishrani, fokus je često na odricanju. Manje hleba, manje testenine, manje masnoća, manje kalorija.
Ipak, istraživanje objavljeno u stručnom časopisu Časopis Američkog koledža za kardiologiju sugeriše da bi pažnju trebalo usmeriti na kvalitet namirnica, a ne samo na njihovu količinu.
Rezultati studije koja je gotovo tri decenije pratila skoro 200.000 ljudi pokazuju da za zdravlje srca možda nije presudno da li jedete manje ugljenih hidrata ili manje masti. Mnogo važnije pitanje glasi – kakvu hranu birate svakog dana.
Nije stvar u tome šta izbacujete, već šta unosite
Kada se govori o zdravoj ishrani, fokus je često na odricanju. Manje hleba, manje testenine, manje masnoća, manje kalorija.
Ipak, istraživanje objavljeno u stručnom časopisu Časopis Američkog koledža za kardiologiju sugeriše da bi pažnju trebalo usmeriti na kvalitet namirnica, a ne samo na njihovu količinu.
Kod osoba koje su unosile više povrća, voća, integralnih žitarica i zdravih masti, zabeleženi su bolji pokazatelji zdravlja srca. Imali su viši nivo takozvanog „dobrog“ HDL holesterola, niže vrednosti masnoća u krvi i manje znakova upalnih procesa u organizmu.
Istovremeno, kod njih je primećen i manji rizik od razvoja koronarne bolesti srca, koja predstavlja jedan od najčešćih uzroka srčanog udara.
Sa druge strane, ishrana bogata prerađenim proizvodima, životinjskim mastima i nekvalitetnim namirnicama nije donosila iste koristi, čak ni kada se formalno uklapala u režim sa smanjenim unosom ugljenih hidrata ili masti.
Naučnici upozoravaju na jednu čestu grešku
Vodeći autor studije, epidemiolog Žijuan Vu sa Harvarda, istakao je da se ljudi često previše fokusiraju na brojanje ugljenih hidrata ili masti, zanemarujući ono što je mnogo važnije.
– Naši nalazi pokazuju da nije dovoljno samo smanjiti unos ugljenih hidrata ili masti. Mnogo je važnije kakvu hranu biramo u okviru takvog načina ishrane – objasnio je Vu.
Drugim rečima, tanjir pun povrća, integralnih žitarica i kvalitetnih izvora masti može biti mnogo bolji izbor za srce od dijete koja striktno ograničava određene grupe namirnica, ali se oslanja na industrijski prerađenu hranu.
Kraj večite rasprave o mastima i ugljenim hidratima?
Godinama traje polemika da li su zdravije dijete sa malo ugljenih hidrata ili dijete sa malo masti. Novo istraživanje sugeriše da odgovor možda nije ni na jednoj strani.
Kardiolog Harlan Krumholz sa Univerziteta Jejl smatra da rezultati pomeraju fokus na ono što je zaista važno.
– Ova studija pomaže da se razgovor pomeri dalje od dugogodišnje rasprave o tome da li su bolje dijete sa malo ugljenih hidrata ili dijete sa malo masti. Za zdravlje srca najvažniji je kvalitet hrane koju ljudi jedu – rekao je Krumholz.
Prema njegovim rečima, bez obzira na to da li ishrana sadrži manje ugljenih hidrata ili manje masti, veći unos biljnih namirnica, integralnih žitarica i zdravih masti povezan je sa boljim kardiovaskularnim zdravljem.
Šta ovo znači za svakodnevnu ishranu
Možda je upravo to najvažnija poruka ovog istraživanja. Umesto stalnog brojanja kalorija, ugljenih hidrata ili grama masti, mnogo više pažnje trebalo bi posvetiti kvalitetu hrane koja se svakodnevno nalazi na tanjiru.
To ne znači da su hleb, testenina ili krompir neprijatelji zdravlja. Mnogo je važnije da ishrana bude raznovrsna, bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama i kvalitetnim izvorima masti, uz što manje industrijski prerađenih proizvoda.
Posle godina različitih dijetetskih trendova, nauka ponovo vraća fokus na ono što se pokazalo najvažnijim – ravnotežu, kvalitet i dugoročne navike koje organizmu zaista prijaju.
(Ona.rs / NIN)
