Visoke temperature i dehidratacija mogu ozbiljno da opterete srce, mozak, pluća, jetru i bubrege, posebno kod starijih i hroničnih bolesnika.
Kada vrućina traje danima, telo ulaže veliki napor da održi normalnu temperaturu.
Znojenjem se gubi tečnost, krvni sudovi se šire, a srce ubrzava rad kako bi održalo cirkulaciju.
Srce i mozak pod pritiskom
Dehidratacija može da obori krvni pritisak i dodatno optereti srce.
Ekstremna vrućina može uticati i na rad mozga, izazivajući vrtoglavicu, slabost, probleme sa ravnotežom i rasuđivanjem.
Kod toplotnog udara temperatura tela može preći 40 stepeni, što predstavlja ozbiljnu opasnost.
Ni pluća nisu pošteđena
Visoke temperature mogu otežati disanje, posebno osobama sa astmom ili HOBP. Problem mogu dodatno pogoršati polen i zagađen vazduh.
Jetra i bubrezi takođe stradaju
Toplotni udar može oštetiti ćelije jetre, dok dehidratacija i pad pritiska predstavljaju veliki udar na bubrege.
Kod teškog pregrevanja može doći i do oštećenja mišića i oslobađanja materija koje dodatno ugrožavaju bubrege.
Kako se zaštititi?
Tokom najtoplijeg dela dana izbegavajte sunce i naporne aktivnosti, pijte dovoljno tečnosti i aktivnosti planirajte za jutro ili veče.
Ako se pojave konfuzija, gubitak svesti, izrazita slabost ili veoma visoka temperatura, potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
