Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 1. novembra, obeležavaju Mitrovske zadušnice.
Ove zadušnice se uvek slave u subotu uoči praznika Svetog velikomučenika Dimitrija, Mitrovdana, koji se obeležava 8. novembra.
Na ovaj dan, vernici se sećaju svojih pokojnika, odlaze na groblja i mole se za njihove duše. U mnogim mestima postoji običaj da se na groblje iznosi hrana, koja se potom deli sa prisutnima, uz pominjanje za spas duše preminulih. Sveštenik tada drži opelo, a ukućani uzimaju zrno žita i bacaju ga na zemlju uz reči: „Večnaja pamjat, laka mu zemlja.“
Verovanja i običaji
Na groblje se tradicionalno nosi kuvano žito, crno vino i sveće, a ponegde i druga hrana, pita, pecivo, kafa, kuvana jaja ili pečenje. Veruje se da se svako ko priđe grobu treba poslužiti makar jednim zalogajem, jer je greh odbiti čoveka na Zadušnice.
U nekim krajevima Srbije ovaj praznik se ne obeležava na groblju, već u domu, gde se postavlja trpeza, a sveštenik u crkvi obavlja opelo. Domaćin tada donosi na papiru imena svojih pokojnih predaka kako bi svako bio spomenut u molitvi.
Prema narodnom običaju, hranu za Zadušnice pripremaju isključivo žene, a praznik se nikada ne obeležava u vreme posta. Na trpezi se obično nalaze kolači od belog brašna, prosfore, rakija, vino, pivo ili voda, a negde i žito.
Broj sveća koje se nose na groblje odgovara broju pokojnika koji se pominju. U istočnoj Srbiji postoji verovanje da sveća upaljena na Zadušnice gori sve do sledećih Zadušnica, dok se smatra da će, ako se sveća ne upali, pokojnik godinu dana biti u mraku.
Ovaj dan podseća vernike na važnost molitve, sećanja i saosećanja – prema onima koji više nisu među nama, ali žive u našim mislima i srcima.
(Alo)
