Internet je veoma važno tehnološko dostignuće koje nam je omogućilo pristup ogromnom broju informacija, bržu komunikaciju i sticanje novih znanja
Sa te tačke gledišta, razvoj interneta tokom poslednjih dvadeset godina, svakako je uneo pozitivne promene u naše živote. Nažalost, internet ima i svoje negativne aspekte, a među njima je svakako njegovo prekomerno korišćenje i zavisnost, koja iako nije prepoznata u psihijatriji kao zvanična dijagnoza, bez sumnje postoji kao fenomen.
O zavisnosti od interneta, kako se dijagnostikuje i da li može da se leči pitali smo prof. dr Igora Pantića, specijalistu psihijatrije, vanrednog profesora na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pridruženog profesora na Univerzitetu u Haifi u Izraelu.
–Zavisnost od interneta ima određene sličnosti sa klasičnim zavisnostima od psihoaktivnih supstanci. Pored ostalog, ona se manifestuje žudnjom (engl. „Craving“) ka onlajn sadržajima, kao i gubitkom kontrole u smislu nemogućnosti ograničavanja vremena koje provodimo onlajn. Takođe, osoba zavisna od interneta često zanemaruje svoje poslovne ili porodične obaveze. Na primer, student može zbog prekomernog korišćenja društvenih mreža da padne ispit i obnovi godinu na studijama – objašnjava prof. dr Igor Pantić.
Kada treba tražiti stručnu pomoć
Verovatno ključan momenat kada treba razmotriti da se traži pomoć stručnjaka je trenutak kada prekomerno korišćenje interneta počne da bitno ometa normalno funkcionisanje odnosno obavljanje svakodnevnih obaveza i dužnosti.
–Stručnjak može biti psihijatar, psiholog ali i bilo koje drugo lice koje ima znanje i iskustvo iz oblasti psihoterapije i bolesti zavisnosti. Psihijatar može biti od posebne koristi za osobe kod kojih je ova zavisnost udružena sa mentalnim poremećajem koji zahteva primenu lekova. Pošto zavisnost od interneta nije formalna dijagnoza u psihijatriji, ne postoje jasno definisani dijagnostički kriterijumi. Ipak, za bolesti zavisnosti uopšte gledano takvi kriterijumi postoje i neki od njih bi mogli da se primene i u ovoj oblasti. – ističe prof. dr Igor Pantić.
Dobro rešenje ovog problema je primena principa „Smanjenja štete“
Često se dešava da je osoba koja ima problem internet zavisnosti prinuđena da koristi kompjuter ili pametni telefon, jer je to sastavni deo njenog posla ili obrazovnog procesa.
-U tom slučaju, primena pristupa „nulte tolerancije“ odnosno insistiranje na potpunoj i trajnoj obustavi korišćenja interneta je ne samo neefikasno već ponekad može biti i kontraproduktivno. Ponekad je, umesto toga, bolje primeniti takozvani koncept smanjenja štetnosti, koji se primenjuje i u drugim oblastima, poput borbe protiv duvanskog dima – naglašava dr Pantić.
Svi znamo da je najzdravije ostaviti cigarete u potpunosti, ali u praksi, veoma mali broj pušača uspe u tome. Sve veći broj stručnjaka usvaja ideju da smanjenje štete nije bolje od zaustavljanja ili totalne promene, ali je bolje od nastavka prvobitnog ponašanja. U velikom broju zemalja, poput Engleske, Amerike, Švedske, Novog Zelanda, Grčke, Norveške, koncept „smanjenja štetnosti“ primenjuje se kako bi pušači imali mogućnost izbora manje rizične varijante u konzumaciji nikotinskih proizvoda. Napredak u nauci i tehnologiji omogućio je da postoje manje štetne alternative klasičnim cigaretama.
Prim.dr. Vesna Mandrapa poziva sve pušače da se jave u savetovališta za odvikavanje od pušenja i da je najbolje rešenje da ostave cigarete. Takođe ona ukazuje i na primenu ovog koncepta kod onih pušača koji ne žele da prekinu sa duvanskim dimom.
-Primarni uzroci bolesti povezanih sa pušenjem su toksične i kancerogene supstance koje se nalaze u duvanskom dimu, a koji nastaje sagorevanjem duvana. Za pušače koji ne žele da ostave cigarete, za njih postoje manje štetne alternative u vidu proizvoda bez duvanskog dima koji ne sagorevaju duvana i ne stvaraju duvanski dim, a manje su štetni od cigareta jer proizvode manje toksičnih supstanci – ističe prim. dr Vesna Mandrapa, specijalista opšte medicine.
(Telegraf.rs)
