Sveti Vlasije bio je hrišćanski episkop koji je živeo krajem 3. i početkom 4. veka. Njegov praznik u našim krajevima još se zove i Vlasovdan. Sveti Vlasije upamćen je kao bogobojažljiv i krotak čovek koji je ipak našao snage da progovori protiv nepravde i ustane protiv mučitelja.
U vreme teškog gonjenja hrišćana sveti Vlasije hrabraše svoju pastvu i posećivaše mučenike Hristove u tamnicama, među kojima naročito istaknut beše slavni Jevstratije. Kada grad Sevastija osta sasvim bez hrišćana – jedni izgiboše, drugi izbegoše – tada se starac Vlasije povuče u planinu Argeos, i tamo se nastani u jednoj pešteri.
Divlji zverovi poznavši svetog čoveka, pribiše se oko njega, i on ih nežno milovaše. No gonitelji nađoše svetitelja u tom skrivenom mestu i povedoše ga na sud. Uz put Vlasije isceli jednoga dečka, kome beše zastala kost u grlu; i na žalbu neke bedne udovice, da joj vuk ugrabio beše prase, učini silom svoje molitve, te joj vuk vrati prase.
Mračne sudije ga žestoko mučiše, biše i strugaše. Svojom nepokolebljivošću u veri Hristovoj Vlasije obrati mnoge neznabošce u veru. Sedam žena i dva deteta tamnovahu zajedno s njim. Žene biše najpre posečene, potom i divni Vlasije sa ona dva deteta. Postrada i proslavi se 316. godine.
Narod se moli svetom Vlasiju za napredak domaće stoke i za zaštitu od zverova. Na Zapadu pak mole mu se još i protiv gušobolje.
(Kurir.rs)
