Ispitivanje na miševima pokazalo da je moguće povećati očekivani životni vek za 7 odsto, što možda u budućnosti može da se primeni i na ljude.
Istraživanja su poslednjih godina počela da otkrivaju da su linije komunikacije između organa u telu ključni regulatori starenja. Kada su te linije otvorene, organi i sistemi rade dobro zajedno. Međutim, sa godinama linije komunikacije propadaju, a organi ne dobijaju molekularne i električne poruke koje su im potrebne za normalno funkcionisanje.
Nova studija naučnika Medicinske škole Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu navodi da su kod miševa identifikovani kritični komunikacioni putevi koji spajaju mozak i masno tkivo u telu u povratnu spregu koja se čini centralnom za proizvodnju energije u telu. Istraživanje sugeriše da postepeno propadanje ove povratne sprege doprinosi povećanju zdravstvenog problema tipičnih za starenje.
Istraživači su identifikovali specifičan set neurona u hipotalamusu koji, kada je aktivan, šalje signale telu da masno tkivo otpušta energiju. Korišćenjem genetskih i molekularnih metoda, istraživači su proučavali miševe koji su „programirani“ da im ovaj komunikacioni put bude konstantno otvoren i nakon dostizanja određenog uzrasta. Naučnici su otkrili da su ti miševi bili više fizički aktivni, da su pokazali znakove usporenog starenja i živeli duže nego miševi kod kojih je taj komunikacioni put postepeno usporio tokom normalnog procesa starenja.
– Demonstrirali smo način usporavanja starenja i produženja života kod miševa manipulacijom važnog dela mozga. Pokazivanje ovog efekta kod sisara je značajan doprinosi ovom polju istraživanja. U ranijim radovima dokazano je kod manje kompleksnih organizama poput crva i voćnih mušica – rekao je dr Šin-ičiro Imaji, profesor Odeljenja za razvojnu biologiju Vašingtonskog univerziteta.
Specifični neuroni u delu mozga nazvanom dorzomedijalni hipotalamus proizvode važan protein Ppp1r17. Kada je ovaj protein prisutan u jezgru, neuroni su aktivni i stimulišu simpatički nervni sistem, koji utiče na pokretanje mehanizma nazvanog borba ili bežanje.
Istraživači, uključujući i dr Kioheja Tokizanea, člana Imajieve laboratorije, otkrili su da kada koriste genetski metod da kod starih miševa zadrže Ppp1r17 u jezgru neurona u hipotalamusu, miševi su više fizički aktivni i žive duže od miševa iz kontrolne grupe. Takođe su koristili tehniku da direktno aktiviraju ove specifične neurone u hipotalamusu i imali su slične rezultate usporenog starenja.
A new #WashUMed study finds that specific brain cells communicate with fat tissue to produce cellular fuel, counteract effects of aging and extend life span in mice. Learn more: https://t.co/sHN36hYPNh
— Washington U. Med (@WUSTLmed) January 9, 2024
U proseku, životni vek tipičnih laboratorijskih miševa je od 900 do 1.000 dana ili oko dve i po godine. U ovoj studiji, svi miševi iz kontrolne grupe umrli su pre uzrasta od 1.000 dana. Oni miševi kojima su aktivirani neuroni, živeli su u proseku između 60 i 70 dana duže. To je otprilike 7 odsto duže, što bi kada se prevede na prosečan ljudski životni vek od 75 godina značilo dodatnih pet godina. Osim toga, miševi kojima je aktiviran neuron u hipotalamusu bili su aktivniji i izgledali su mlađe od drugih miševa, što znači da su im zdravlje i vitalnost bili bolji.
(Informer)
