Visok sadržaj vlakana u bananama nije njihov jedini adut u kontroli holesterola, kalcijum i kalijum takođe igraju ulogu u optimizaciji važnih procesa u telu
Holesterol „voli“ neke namirnice, jer njihova konzumacija pogoduje procesima koji podižu njegov nivo. Zbog toga bi ih trebalo izbegavati, a dobro se informisati o tome šta od hrane treba uvrstiti u jelovnik, posebno ako sa holesterolom već imate probleme. Evo zašto su banane dobar predlog…
Holesterol: Zašto bez njega ne možemo, a kada stvari kreću neželjenim tokom
The American Heart Association navodi da nam je holesterol neophodan u malim količinama za proizvodnju hormona, žuči i vitamina D. Jetra proizvodi sav holesterol koji našem telu treba, te se prekomerni unos holesterola putem ishrane ne preporučuje i važi za jedan od faktora rizika brojnih zdravstvenih komplikacija.
Hrana bogata zasićenim mastima, prvenstveno životinjskim, podiže jedan tip holesterola – lipoprotein niske gustine (LDL), ili „loš“ holesterol. Međutim, kada LDL dostigne prekomerni nivo u krvotoku, počinje da formira plak na zidovima arterija. Plak usporava protok krvi, značajno povećavajući rizik od kardiovaskularnih bolesti i incidenata, poput moždanog i srčanog udara.
Vađenje krvi najpouzdaniji način za određivanje nivoa holesterola. Iako promene u načinu života mogu pomoći u smanjenju problema, neki ljudi neće moći da kontrolišu nivo holesterola bez statina da bi sprečili buduće komplikacije.
Banane: Najvažnije prednosti ovog voća i zašto su korisnije „zelenije“ banane
Više od jednog veka zdravstvene prednosti banana su poznate širom sveta. Pored saharoze, fruktoze i glukoze, banane sadrže značajnu količinu vlakana, hranljivih materija i minerala. Visok sadržaj kalijuma i vlakana smanjuje nivo holesterola i krvni pritisak, a to su potvrdile i laboratorijske studije. Inače, zelenije banane sadrže više vlakana od zrelih. Bogate su takozvanim otpornim skrobom, koji snižava nivo holesterola i šećera u krvi.
Kao i drugo voće banane obiluju posebno rastvorljivim vlaknima. Biljna hrana sadrži više rastvorljivih nego nerastvorljivih. Uz banane, najbolji izvori rastvorljivih vlakana su pasulj, ovas, ječam, jabuke i kruške. Istraživanja su pokazala da povećanje unosa vlakana uključivanjem u ishranu voća poput banana može ojačati imunski sistem. Vlakna pomažu u smanjenju upala, a namirnice bogate vlaknima pružaju osećaj sitosti bez dodavanja dodatnih kalorija. Zbog toga su dobar izbor i ako želite da izgubite na težini.
Holesterol i banane: U kakvoj su vezi?
Banane sadrže brojne esencijalne hranljive materije koje mogu pomoći u mršavljenju, poboljšanju varenja i balansiranju ukupnog holesterola. Ključno je što banane ne sadrže holesterol.
Rastvorljiva vlakna iz banana sprečavaju apsorpciju dela holesterola iz creva u krvotok. The National Lipid Association (NLA) tvrdi da unos 5-10 grama rastvorljivih vlakana dnevno može smanjiti ukupni i „loš“ holesterol. Prema podacima The American Heart Association, nizak nivo holesterola povezan je s manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Dakle, ako banane konzumiramo u umerenim količinama, možemo poboljšati zdravlje srca.
Banane su kao užina koja može značajno poboljšale nivo šećera i lipida u krvi kod pacijenata sa visokim holesterolom, a to je dokazano u jednom manjem istraživanju na trideset ljudi s visokim holesterolom i petnaest sa dijabetesom tipa 2.
Umesto zaključka: Šta možemo da učinimo da držimo nivo holesterola na zadovoljavajućem nivou
edan od načina da poboljšamo nivo holesterola jeste da pojedemo jednu bananu svakog dana, uz druge namirnice bogate vlaknima poput drugog voća, povrća, mahunarki i žitarica. Faktori rizika za visoki holesterol uključuju gojaznost, neaktivnost, pušenje i ishranu bogatu crvenim mesom i prerađenom hranom. Poboljšajte nivo holesterola zdravijom ishranom, gubitkom viška kilograma, redovnim vežbanjem i prestankom pušenja.
(Eklinika.Telegraf)