Građani Kine decenijama koriste maske kako bi se zaštitili od bolesti – ali da li to ima smisla?
Jedan od najčešćih prizora tokom svake priče o virusima i zagađenju vazduha su hirurške maske na licima ljudi.
U poslednje vreme često ih viđamo na snimcima iz Kine, gde iz dana u dan raste broj preminulih i zaraženih od korona virusa.
Međutim, pitanje je koliko su te maske efikasne.
Stručnjaci su skeptični kada je reč o maskama i zaštiti od virusa koji se prenose vazduhom, ali ističu da mogu da pomognu oko zaraze preko prljavih ruku.
Hirurške maske stigle su u bolnice u 18. veku, ali ih u javnoj upotrebi nije bilo sve do epidemije španskog gripa 1919. godine, kada je stradalo više od 50 miliona ljudi.
Doktor Dejvid Kerington sa Univerziteta u Londonu kaže za BBC da „obične hirurške maske nisu efikasna zaštita od virusa ili bakterija koje se prenose vazduhom“ – što je najčešći način zaraze.
Kako navodi, to je zato što maske uglavnom što nisu dovoljno čvrste, nemaju filtere za vazduh i oči su izložene.
Ipak, maske mogu da pomognu kao zaštita od zaraze preko kijanja ili kašljanja, kao i kod prenosa bakterija sa prljavih ruku, dodaje.
U jednom istraživanju iz 2016. godine, urađenom u australijskom Novom Južnom Velsu, navodi se da ljudi u proseku 23 puta u satu pipnu lice.
Džonatan Bel, profesor Univerziteta u Notingemu, kaže da su maske „u dobro kontrolisanom i bolničkom okruženju“ dobra zaštita od zaraza, jer služe kao respirator.
„Međutim, podaci nisu dobri kada pogledate istraživanja o njihovoj efikasnosti u opštoj populaciji – nije tako lako nositi masku u dužem vremenskom periodu“, dodaje Bel.
Doktor Konor Bemford, sa Velkom-Volfson Instituta za eksperimentalnu medicinu, pri Kraljičinom univerzitetu u Belfastu, kaže da je od maski efikasnija „primena jednostavnih higijenski mera“.
„Ako perete ruke, pokrijete usta kada kijate i ne stavljate ruke u usta pre nego što ih operete, to može smanjiti rizik od dobijanja bilo kog virusa“, ističe on.
Doktor Džejk Daning iz Agencije za javno zdravlje Engleske, pri britanskom Ministarstvu zdravlja, kaže da „postoji veoma malo dokaza o prednostima maski van bolničkih uslova“.
Kako kaže, da bi maske bile efikasne moraju da se nose na adekvatan način, da se često menjaju i odlažu na bezbedan i prikladan način.
„A istraživanja pokazuju da se prikladan način ponašanja s maskom sve više smanjuje, što je duži period nošenja maske“, dodaje.
Ljudi samo treba više da se koncentrišu na ličnu higijenu ako su zabrinuti, kaže Daning.
Izvor: BBC News na srpskom
