Ovaj praznik pun je lijepih običaja
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Lazarevu subotu, odnosno Vrbicu, uoči Cveti.
Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara, u srpskom narodu još poznata i kao Vrbica obeležava se od IV veka.
Ovaj praznik pun je lepih običaja, a jedan se izvodi prvi ujutro, čim se probudimo na dan praznika.
Ujutro, kažu običaji, treba otići na reku da se umijete. Potom iz reke treba uzeti kamičak, staviti ga na nogu i šutnuti ga što dalje uz reči „Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila.“
S obzirom na to da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro na taj dan igrati i pevati.
O LAZAREVOJ SUBOTI
Lazareva subota je sećanje na događaj u Vitaniji, gde je živeo mladi čovek Lazar sa sestrama Martom i Marijom, koji je sa svim pojedinostima opisao jevanđelist Luka.
Na vest o smrti Lazarevoj, kako je zapisano u Jovanovom Jevanđelju, Isus je došao u Vitaniju, gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen.
Došao je do groba, naredio da se skloni grobni kamen i pozvao Lazara da izađe, što je on i učinio, sav uvijen u pogrebne pokrove, kaže predanje koje je preneo sveti Jovan u svom Jevanđelju.
Ovaj događaj smatra se u hrišćanstvu pobedom života nad smrću i nagoveštaj Hristovog stradanja i vaskrsenja, u kome je osnova novozavetne vere.
To poslednje čudo Hristovo, koji se već pročulo po čudesnim isceljenjima i drugim podvizima kojim je potvrđivao snagu potonje vere, ozlojedilo je judejske sveštenike i uzrok je presude na smrt raspećem koju mu je u sredu, u nedelji stradanja, izrekla jevrejska skupština Sinedrion.
Lazar je živeo još trideset godina kao episkop na Kipru, gde ga je posetila i Bogorodica i poklonila mu omofor, njenom rukom izvezen.
Spomen svetog Lazara Četvorodnevnog slavi se od prvih dana hrišćanstva, a njegovo ime je simbolično i na hebrejskom „el-azar“ znači – Bog je pomogao.
Njegove mošti počivaju danas u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra, odnosno iz Kitona kod Larnake, gde je stajala nadgrobna ploča sa natpisom „Hristov prijatelj“.
