Efrosinija je bila kći imućnog Pafnutija iz Aleksandrije
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave prepodobnu Efronisiju.
Od najranijeg detinjstva, roditelji su je vaspitavali u veri Hristovoj.
Efrosinija je bila kći imućnog Pafnutija iz Aleksandrije. Iako su njeni roditelji bili bez dece, molitvom su je isprosili od Boga.
Kada je došlo vreme za udaju, Efrosinija nije želela da stupi u brak.
Da bi se sakrila od oca, prerušila se u muškarca i predstavila se kao evnuh po imenu Izmaragd, tvrdeći da je služio caru Teodosiju.
Prihvaćen je u manastiru kod jednog igumana, koji ga je predao na duhovnu brigu svešteniku Agipitu.
Izmaragd je brzo nadmašio sve monahe u postu i molitvi svojim trudom.
Kada je napunio 38 godina podviga, Pafnutije je posetio taj manastir.
Iguman ga je uputio Izmaragdu za savet i utehu, ali Pafnutije ga nije prepoznao.
Kada je otac izrazio tugu zbog izgubljene kćeri, Izmaragd mu je obećao da će je videti još u ovom životu i zamolio ga da se vrati za tri dana.
Kada se Pafnutije ponovno vratio, Izmaragd je bio na samrti.
Tada mu je otkrio da je ona zapravo Efrosinija, njegova kći.
Otac je bio preplavljen nevericom.
Efrosinija je umrla, a Pafnutije je tugovao za njom.
Nakon što je sahranio svoju kćer, i sam je stupio u manastir i naselio se u njenu keliju.
Deset godina kasnije, Pafnutije je preminuo u Gospodu i postao svetac zajedno sa svojom blaženom kćerkom Efrosinijom.
Sahranjen je u istom grobu kao i njegova ćerka
Na grob na kojem su Pafnutije i Efrosinija sahranjeni, vernici dolaze već godinama kako bi se pomolili.
Prema predanju, najviše bolesnih i slabih, bilo fizički ili duševno, posle molitve na ovom svetom mestu odlaze osećajući se preporođenima.
Zbog toga se smatra da oni koji nisu u mogućnosti da posete ovaj grob, trebaju sutra otići u crkvu i pomoliti se Svetoj Efrosiniji.
Verovanje i običaj kažu da će ona, svima koji joj se obrate sa pobožnim rečima, podariti mir i snagu u životu.
Čak se veruje da ne valja prerkšriti običaj jer se tako čini greh, pa prepodovna Efronisija kažnjava vernike.
To je vera koja se s vremenom prenosila i ostala deo svakodnevnog života vernika, donoseći im utehu i nadu u teškim trenucima.
