Sveti prorok Zaharija i pravedna Jelisaveta ostali su upamćeni kao roditelji Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najznačajnijih svetitelja hrišćanstva. Zaharija je bio sveštenik, a njegova supruga Jelisaveta poticala je iz svešteničke porodice. Prema crkvenom predanju, oboje su živeli pobožno i pravedno, ali dugo nisu imali dece. U dubokoj starosti dočekali su ono za šta su se godinama molili – rođenje sina Jovana, budućeg Preteče Gospodnjeg.
Živeli su u veri iako nisu imali dece
Zaharija i Jelisaveta živeli su po Božjim zapovestima, ali su dugo nosili jednu veliku životnu bol jer nisu imali dece. U vremenu u kojem se rođenje dece smatralo naročitim znakom Božjeg blagoslova, njihova bezdetnost bila je još teži teret. Ipak, prema crkvenom učenju, oni su svoju situaciju podnosili smireno i nastavili da žive verujući Bogu. Njihova priča zato posebno snažno odjekuje i danas među roditeljima, ali i među onima koji dugo čekaju da se ostvare kao majke i očevi.
Anđeo je doneo Zahariji radosnu vest
Jednog dana Zaharija je služio u jerusalimskom hramu. Tada mu se javio anđeo Gospodnji Gavrilo i saopštio da će njegova supruga Jelisaveta roditi sina. Dete će dobiti ime Jovan, a anđeo je objavio da će on imati posebnu ulogu u pripremi naroda za dolazak Spasitelja. Zahariji je bilo teško da poveruje u ono što je čuo. Bio je star, kao i njegova supruga, pa mu je anđelova vest izgledala gotovo nemoguće. Zbog njegove sumnje, Zaharija je ostao nem i nije mogao da govori sve do ispunjenja onoga što mu je anđeo najavio.
Jelisaveta je u poznim godinama postala majka
Uprkos ljudskim očekivanjima i prirodnim okolnostima, Jelisaveta je začela i rodila sina. Za Crkvu je ovo bilo čudo i znak Božje milosti, a Sveti Jovan Krstitelj nije bio običan dečak. Njegov život imao je posebnu ulogu, da pripremi put Hristu. Zato se u crkvenim tekstovima rođenje Jovana povezuje sa molitvom njegovih roditelja, njihovom verom i Božjom promisli.
Susret Jelisavete i Presvete Bogorodice
Jedan od najlepših trenutaka u priči o Zahariji i Jelisaveti jeste susret Jelisavete sa Presvetom Bogorodicom. Kada je Marija došla kod svoje rođake Jelisavete, Jelisaveta je, ispunjena Svetim Duhom, prepoznala veličinu događaja koji se pred njom odvija. Tada je izgovorila reči kojima je pozdravila Mariju kao Majku Gospoda. Upravo ovaj susret zauzima važno mesto u jevanđelskoj priči o dolasku Hrista. Jelisaveta je tako ujedno bila majka deteta koje će najaviti dolazak Hrista, dok je Marija nosila samog Hrista.
„Kako će biti ime detetu?“
Kada se Jovan rodio, rođaci i poznanici očekivali su da dete dobije ime po ocu. Međutim, Jelisaveta je rekla da će se zvati Jovan. Pošto Zaharija tada još nije mogao da govori, zatražili su od njega da napiše ime deteta. On je napisao isto: Jovan. U tom trenutku Zahariji se razrešio jezik i on je počeo da govori, blagosiljajući Boga. Ovaj događaj predstavlja jedan od upečatljivih trenutaka u priči o Svetom Jovanu Krstitelju.
Roditelji koji su dobili dete posle dugog čekanja
Priča Zaharije i Jelisavete posebno je bliska roditeljima upravo zato što govori o dugom čekanju. Oni nisu odustali od vere kada im se činilo da je ono za šta se mole nemoguće. Njihova priča, u okviru hrišćanskog predanja, govori o tome da čovek ne može uvek da zna kada će i na koji način doći odgovor na njegovu molitvu.
To je i razlog zbog kojeg se njihov život često doživljava kao poruka strpljenja i nade. Ipak, važno je razumeti ovu priču kao deo vere i Svetog pisma, a ne kao obećanje da će svaka molitva za potomstvo imati isti ishod.
Šta roditelji danas mogu da pronađu u njihovoj priči?
Zaharija i Jelisaveta nisu ostali zapamćeni samo zato što su bili roditelji Svetog Jovana Krstitelja. Njihova priča podseća na nekoliko jednostavnih, ali važnih vrednosti:
-
Strpljenje: neke životne okolnosti ne možemo da ubrzamo.
-
Vera: čak i kada ne razumemo ono što nam se događa, možemo sačuvati nadu.
-
Zajedništvo: Zaharija i Jelisaveta zajedno su nosili ono što im je život doneo.
-
Zahvalnost: rođenje deteta za njih je bilo veliki dar.
-
Odgovornost roditelja: njihov sin dobio je poseban zadatak i životni put.
Njihov primer može biti posebno blizak roditeljima koji se svakodnevno suočavaju sa brigama, strahovima i pitanjima o budućnosti svoje dece.
(Mame.rs)
