U mnogim evropskim kafićima uz kafu se služi i mala čaša vode, često gazirane, što je posebno izraženo u Italiji
Glavna svrha gazirane vode je da očisti nepce pre kafe i omogući pun doživljaj njenog ukusa. U mnogim kafićima širom Evrope i sveta uz kafu se uvek dobija i mala čaša vode, ipak jedna verzija ovog običaja posebno privlači pažnju – kada je ta voda gazirana. Na prvi pogled deluje kao sitnica bez posebnog značenja, ali iza ovog rituala krije se čitava kultura ispijanja kafe i pažljivo razvijena tradicija koja ima jasnu svrhu – posebno u Italiji
Suština ovog običaja nije samo u osveženju, već u pripremi nepca za pravi doživljaj kafe. Čaša gazirane vode, koja se u Italiji naziva i „sidecar“, pije se pre kafe kako bi uklonila sve prethodne ukuse iz usta.
Mehurići pomažu da se neutrališu ostaci hrane i pića, dok blaga kiselost dodatno „čisti“ nepce od masnijih i jačih aroma. Zbog toga kafa koja sledi može da se oseti u svom punom aromatskom profilu, bez ometanja.
Praksa ima dugu istorijsku pozadinu
Ovakva praksa ima i dugu istorijsku pozadinu i povezana je sa vremenima kada kafa nije bila standardizovan proizvod kakav danas poznajemo. Tada su kafići često imali sopstvene mešavine i načine prženja, pa je bilo važno da gost oseti tačno ono što je lokal želeo da predstavi. Čaša vode je u tom smislu služila kao jednostavan, ali efikasan način da se „resetuje“ ukus i naglasi kvalitet same kafe.
Gazirana voda nije jedina opcija
Zanimljivo je da gazirana voda nije jedina opcija. Mnogi i dalje biraju običnu vodu, jer postoje mišljenja da mehurići mogu blago da utiču na osetljivost ukusa. Oba izbora smatraju se prihvatljivim, a voda se može služiti i hladna i na sobnoj temperaturi.
Slični običaji postoje i u drugim kulturama. Na Kubi se, recimo, kafa često pije uz čašu vode, dok se u Grčkoj pretvara u hladni, zaslađeni napitak poznat kao frape.
Ipak, ideja ostaje ista – voda pomaže da se ukus kafe doživi u punom intenzitetu, bez prethodnih uticaja iz usta.
Ono što dodatno obeležava italijansku kulturu ispijanja kafe jesu i stroga, ali nepisana pravila u kafićima. Mlečni napici poput kapućina ili latea najčešće se piju ujutru, dok je tokom dana dominantan espreso.
Takođe, postoji i razlika u ceni u zavisnosti od toga da li se kafa pije za šankom ili za stolom, što dodatno oslikava lokalni ritam i navike koje se godinama ne menjaju.
(Vkusotii)
