– Spremni smo za ovaj sastanak u Turskoj. Znam da Erdogan ima svoje veze sa Putinom. Zato podržavamo održavanje sastanka u Turskoj – poručio je Zelenski.
Smatra da bi sastanak licem u lice mogao da pomogne u rešavanju pitanja koja su ostala nerešena u pregovorima delegacija i tehničkih radnih grupa, navodeći da zato želi da se sastane sa „osobom koja donosi odluke“.
Prema njegovim rečima, glavne teme potencijalnog sastanka trebalo bi da budu:
- prekid vatre u Ukrajini
- mehanizam za praćenje poštovanja dogovora
- ali da bi trebalo da razgovaraju i o bezbednosnim garancijama
- obnovi Ukrajine
- statusu okupiranih područja
Zelenski je, međutim, odbacio Putinove zahteve da Ukrajina preda Donbas ili prizna Krim kao rusku teritoriju i naglasio da bi takvi ustupci kršili ukrajinski Ustav.
Poziv na samit u Majamiju
Zelenski se osvrnuo i na mogućnost učešća na samitu lidera G20 u Majamiju u decembru. Rekao je da Ukrajina još nije dobila zvaničan poziv iz Vašingtona, ali da postoje signali da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da pozove Ukrajinu u sklopu inicijative za okončanje rata, kao i da bi taj poziv prihvatio.
Sjedinjene Američke Države (SAD) u septembru su pozvale Putina na samit, što je otvorilo mogućnost sastanka ruskog lidera i Trampa. Kremlj je ranije odbio predlog Zelenskog da se sastane sa Putinom na marginama tog skupa.
Zelenski je naglasio da svi pregovori o okončanju rata moraju uključivati Ukrajinu i odbacio ideju da bi druge zemlje mogle da odlučuju o njenoj budućnosti bez učešća Kijeva. Dodao je da slični pokušaji drugih lidera u prošlosti nisu dali rezultate.
Ukazao je i na neuspeh Rusije u postizanju prvobitnih vojnih ciljeva.
– Rusija se, na primer, smatrala velesilom i tvrdila da će osvojiti Ukrajinu za tri dana. Sada ulazimo u petu godinu rata. Rusija već pet godina ne uspeva da pokori Ukrajinu – kazao je.
Šta kaže Kremlj
Prema informacijama „Kijev indipendenta“, Kremlj pokušava da izbegne sastanak licem u lice između Zelenskog i Putina. Ovaj manevar dolazi u trenutku kada Kijev insistira na tome da se dvojica lidera lično sastanu kako bi rešili najkrupnija pitanja u pregovorima, uključujući teritorijalne zahteve Rusije i bezbednosne garancije. To bi bio njihov prvi susret još od 2019. godine.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je 30. oktobra pred novinarima da je Putin „otvoren za dijalog sa svima“. Na pitanje da li bi ruski lider razgovarao sa Zelenskim telefonom, Peskov je rekao da „još niko nije zvao“. Ukrajinski zvaničnici sumnjaju da Moskva pokušava da nametne telefonski razgovor koji, prema njihovom uverenju, ne bi doneo nikakve opipljive rezultate, a poslužio bi samo tome da se izbegne direktan susret.
U Kijevu strahuju da bi insistiranje Moskve na telefonskom kontaktu poslužilo Rusiji samo kao još jedan izgovor da napusti pregovore bez ikakvih stvarnih obaveza. Zato naglašavaju da je susret uz prisustvo treće strane jedini način da se sporovi reše.
5 ključnih detalja o šansama za dogovor
Dok se Kijev i Moskva pripremaju da pošalju pregovaračke timove u Abu Dabi 10. novembra na trilateralni sastanak sa američkim zvaničnicima, kako bi ispitali mogućnosti za dogovor o konačnom mirovnom sporazumu, i dalje su otvorena brojna pitanja. Prema analizi briselskog lista „Politko“ ovo je pet ključnih tema koje bi mogle da budu na stolu i prepreka koje bi mogle da osujete dogovor:
1. O čemu će razgovarati
Tehnički timovi u Abu Dabiju najpre treba da razmotre hitne mere deeskalacije – razmenu ratnih zarobljenika, obustavu udara na energetski sektor i primirje na Crnom moru – kao i model organizovanja direktnog trilateralnog samita Trampa, Zelenskog i Putina. Ključna tačka spora ostaje pitanje teritorija, dok obe strane paralelno traže bezbednosne garancije.
2. Evropa ima svoju ulogu
Evropske zemlje zahtevaju ravnopravno mesto za pregovaračkim stolom jer trenutno nose glavni teret vojne i ekonomske pomoći Kijevu nakon što je Tramp ukinuo američku pomoć 2025. Zelenski ističe da je bez Brisela i „Koalicije voljnih“ nemoguće sprovesti plan posleratne ekonomske obnove zemlje, uprkos tome što Kijev paralelno istražuje i mogućnost zasebnih bezbednosnih garancija sa Vašingtonom.
3. Evropa ne zna ko govori u njeno ime
Među evropskim saveznicima vlada konfuzija oko toga ko ima legitimitet da ih predstavlja i da li sa Putinom uopšte treba pregovarati. Samoinicijativni 90-minutni telefonski poziv finskog predsednika Aleksandra Stuba i norveškog premijera Jonasa Gara Sterea ruskom lideru izazvao je oštro negodovanje saveznika, dok je Moskva poručila da razgovor nije doneo ništa. Dodatni problem stvara činjenica da su ključni akteri podrške Kijevu, poput Velike Britanije i Norveške, van EU, što rizikuje da interesi kontinenta budu marginalizovani.
Zelenski je primetio da je poziv evropskih lidera Putinu usledio u času obnovljenih kontakata između Rusije i SAD, ocenivši da Moskva nastoji da ponudi Vašingtonu „svojevrsni ekonomski brak“, piše „Fajnenšel tajms“.
4. Trampova nepredvidivost i senka rata sa Iranom
Kompletan diplomatski proces u Abu Dabiju presudno zavisi od toga koliko će Tramp uspeti da održi pažnju na ukrajinskom pitanju, budući da su američko-izraelski sukobi sa Iranom već mesecima kočili pregovore. Svaka nova eskalacija u sukobu sa Iranom preti da ukrajinske pregovore ponovo gurne u drugi plan.
5. Putin može da čeka
Iako su nordijski lideri preneli utisak da ruski predsednik ozbiljno pristupa pregovorima u Abu Dabiju, evropske diplomate veruju da Kremlj samo kupuje vreme kako bi tokom zime iscrpeo protivnika. Procena Zapada je da Putin čeka politički zamor saveznika tokom narede godine, naročito ako vlast u Francuskoj preuzme liderka krajnje desnice Marin le Pen. Zato EU na samitu 26. novembra priprema novo udvostručavanje vojne i novčane pomoći Kijevu uz pooštravanje sankcija.
(Blic)
