Malo koje voće tako asocira na leto kao dinja. Rashlađena kriška iz frižidera mnogima je omiljeno osveženje tokom vrućih dana, a osim što je slatka i sočna, dinja je bogata vodom, vitaminima i mineralima koji mogu da doprinesu zdravlju.Ipak, iako važi za veoma zdravu namirnicu, stručnjaci upozoravaju da nije idealan izbor za svakoga.
Kod pojedinih ljudi dinja može da izazove skok šećera u krvi, probavne tegobe ili druge zdravstvene probleme, zbog čega je važno znati kada koristi organizmu, a kada je treba jesti umereno.
Ko bi trebalo češće da jede dinju?
Dinja se sastoji od oko 90 odsto vode, pa predstavlja odličan izbor za hidrataciju organizma tokom leta. Upravo zbog toga posebno se preporučuje osobama koje se lako dehidriraju, starijima i svima koji mnogo vremena provode na visokim temperaturama.
Korist može imati i kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom jer sadrži kalijum, mineral koji učestvuje u regulaciji krvnog pritiska i ravnoteži tečnosti u organizmu.
Zahvaljujući malom broju kalorija i velikom udelu vode, dinja je dobar izbor i za one koji žele da kontrolišu telesnu težinu. Može da zasiti, a da pritom ne donese veliki kalorijski unos.
Sportistima i fizički aktivnim osobama može pomoći u oporavku nakon treninga jer sadrži prirodne ugljene hidrate i elektrolite koji se gube znojenjem.
Narandžaste sorte dinje bogate su beta-karotenom, jedinjenjem koje organizam pretvara u vitamin A, važan za zdravlje kože, očiju i imunog sistema.
Ko ne bi trebalo da preteruje sa dinjom?
Iako je zdrava, dinja nije voće koje bi trebalo jesti bez ograničenja.
Osobe sa dijabetesom trebalo bi da vode računa o količini koju unose. Dinja sadrži prirodne šećere koji mogu da utiču na nivo glukoze u krvi, naročito ako se jede u velikim porcijama ili samostalno kao obrok. To ne znači da je treba potpuno izbaciti iz ishrane, već da je važno pridržavati se preporučenih količina.
Oprez se savetuje i ljudima koji imaju ozbiljnije bolesti bubrega. Dinja sadrži značajnu količinu kalijuma, a kod osoba sa oslabljenom funkcijom bubrega višak ovog minerala može predstavljati problem.
Kod pojedinaca sa sindromom iritabilnog creva ili osetljivim digestivnim sistemom može izazvati nadutost, gasove i nelagodnost u stomaku, posebno kada se konzumira u većim količinama.
Postoji i grupa ljudi koja može razviti blagu alergijsku reakciju na dinju. Najčešće je reč o osobama koje su alergične na određene vrste polena, pa se nakon konzumiranja mogu javiti svrab u ustima, peckanje jezika ili osećaj iritacije u grlu.
Koliko dinje je dovoljno?
Za većinu zdravih odraslih osoba jedna do dve šolje iseckane dinje dnevno predstavljaju sasvim razumnu količinu. Problem uglavnom nastaje kada se pojede pola ili čak cela dinja odjednom, što tokom leta nije retka navika.
Iako se često smatra „laganim voćem“ koje može da se jede bez ograničenja, istina je da i sa najzdravijim namirnicama treba imati meru. Dinja jeste odličan izbor za osveženje, hidrataciju i unos vitamina, ali kao i kod svake druge hrane, najviše koristi donosi kada se konzumira umereno.
(Ona.rs)
