Griz je krupno mleveno brašno koje se najčešće dobija od tvrde pšenice (durum), ali postoji i kukuruzni griz kao česta alternativa. Oba imaju značajnu ulogu u ishrani, ali se razlikuju po sastavu i zdravstvenim efektima.
Pšenični griz i njegova nutritivna vrednost
Griz od durum pšenice (semolina) koristi se širom sveta za pripremu hleba, testenine i kaša. Ima karakterističnu zlatnu boju i blagu, orašastu aromu. Pored kulinarske primene, može da doprinese kontroli telesne mase, zdravlju srca i varenju.
Obogaćeni pšenični griz sadrži važne vitamine i minerale koji se delimično gube tokom prerade. Porcija od oko 60 g nekuvanog griza sadrži:
- oko 198 kalorija
- 40 g ugljenih hidrata
- 7 g proteina
- manje od 1 g masti
- vlakna (oko 7 odsto dnevnih potreba)
- vitamine B grupe (tiamin, folat, riboflavin)
- gvožđe i magnezijum.
Visok sadržaj proteina i vlakana usporava varenje i produžava osećaj sitosti.
Zdravstvene koristi pšeničnog griza
1. Može da pomogne u regulaciji telesne mase: Vlakna i proteini smanjuju osećaj gladi i pomažu da se duže osećate sito. To može da doprinese smanjenju ukupnog unosa kalorija.
2. Podržava zdravlje srca: Vlakna pomažu da se smanji nivo „lošeg“ LDL holesterola, dok folat i magnezijum doprinose pravilnoj funkciji srca i krvnih sudova.
3. Pomaže u kontroli šećera u krvi: Zahvaljujući vlaknima, sporije dolazi do apsorpcije šećera, što smanjuje nagle skokove glukoze u krvi.
4. Dobar izvor gvožđa: Gvožđe je ključno za transport kiseonika i prevenciju anemije. Iako se biljni oblik slabije apsorbuje, kombinacija sa vitaminom C može da poboljša iskorišćenje.
5. Podržava varenje: Vlakna podstiču rad creva i razvoj korisnih bakterija, što doprinosi zdravijem digestivnom sistemu i smanjuje zatvor.
Zdravstvene koristi kukuruznog griza i razlike u odnosu na pšenični
Kukuruzni griz (palenta) predstavlja bezglutensku alternativu i ima drugačiji nutritivni profil, a pšenični i kukuruzni griz razlikuju se po sastavu i načinu na koji utiču na organizam.
Pšenični griz sadrži gluten, dok ga kukuruzni uopšte ne sadrži, zbog čega je bolji izbor za osobe koje imaju intoleranciju na gluten ili celijakiju. Kada je reč o nutritivnom sastavu, pšenični griz ima više proteina, što doprinosi dužem osećaju sitosti i stabilnijem nivou energije. Takođe sadrži i nešto više vlakana u odnosu na kukuruzni, pa sporije prolazi kroz digestivni sistem i produžava osećaj sitosti nakon obroka.
S druge strane, kukuruzni griz ima blaži efekat na varenje i lakše se vari, zbog čega se često preporučuje osobama sa osetljivim stomakom ili u periodima oporavka. Pšenični griz je bogatiji mineralima, naročito gvožđem i magnezijumom, koji su važni za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, funkciju mišića i zdravlje srca, dok kukuruzni griz sadrži ove nutrijente u manjim količinama.
Ukratko, pšenični griz pruža veću nutritivnu gustinu i duži osećaj sitosti, dok kukuruzni griz donosi prednost lakše svarljivosti i odsustva glutena, pa oba imaju svoje mesto u pravilno izbalansiranoj ishrani.
Upotreba pšeničnog i kukuruznog griza
Pšenični griz možete da koristite za testeninu i hleb, kaše i pudinge, zgušnjavanje supa i sosova. Kukuruzni griz se najčešće koristi za palentu, priloge uz povrće i meso ili lagane obroke za doručak ili večeru.
