Genetika može mnogo da kaže o tome kakvo nasleđe od roditelja nosimo, ali jedno treba reći odmah: najveći broj ljudskih osobina ne dolazi samo od majke ni samo od oca.
Da bismo shvatili šta zaista nasleđujemo, prvo moramo razumeti osnove nasleđivanja. Pojedine osobine zavise od dominantnih i recesivnih gena. Ipak, većina karakteristika, poput telesne težine, inteligencije, raspoloženja ili pažnje, spada u takozvane poligenske osobine, na koje utiču brojni geni, ali i faktori iz okruženja.
Metabolizam i kilogrami – šta nasleđujemo od majke, a šta od oca?
Ljudsko telo ima dve osnovne vrste masnog tkiva. Smeđa mast učestvuje u regulaciji telesne temperature i metabolizma, a bela mast služi kao rezerva energije. Istraživanja pokazuju da genetika utiče na raspored i aktivnost ovih tkiva, ali ne postoji pravilo po kojem „dobru“ mast dobijamo od majke, a „lošu“ od oca.
Reč je o kombinaciji gena oba roditelja, dok ishrana, fizička aktivnost i životne navike imaju presudnu ulogu.
Inteligencija ne zavisi samo od gena majke
Inteligencija ima značajnu genetsku komponentu, ali ne dolazi pretežno od majke, kako se često tvrdi u popularnim tekstovima. Na kognitivne sposobnosti utiču stotine gena koje dete dobija od oba roditelja. Okruženje, obrazovanje i rani razvoj odlučuju kako će se ti potencijali pokazati.
Pažnja, pubertet i raspoloženje u genima
Poremećaji pažnje, uključujući ADHD, imaju genetsku osnovu, ali zavise od više faktora. Pojedini geni povezani sa neurotransmiterima, poput serotonina i dopamina, mogu povećati osetljivost. Ipak, nema jednostavne veze u kojoj majčina biologija direktno određuje da li će dete imati problem sa koncentracijom.
Početak puberteta zavisi od genetike oba roditelja, ali i od spoljnih faktora, kao što su ishrana i opšte zdravlje. Naučna istraživanja su pokazala da određeni geni, koji se ispoljavaju samo kada su nasleđeni od oca, mogu biti povezani s preranim pubertetom. To važi za mali broj posebnih slučajeva i nikako nije opšte pravilo.
Geni utiču na to kako mozak reguliše emocije, ali se depresija i poremećaji raspoloženja ne nasleđuju direktno. Nasledna sklonost postoji, ali stres, okruženje, životna iskustva i društveni faktori često imaju jednako važnu, ako ne i veću ulogu.
Pamćenje, pol deteta i plodnost u porodici
Pol deteta određuje spermatozoid koji nosi X ili Y hromozom. Nema pouzdanih dokaza da broj braće ili sestara kod muškarca odlučuje da li će dobiti sinove ili ćerke. Na nivou populacije, odnos polova je blizu ravnoteže, uz male statističke razlike.
Porodična istorija Alchajmerove bolesti povećava rizik, ali nije tačno da on uglavnom dolazi od majke. Pojedini geni, poput APOE ε4, mogu se naslediti od oba roditelja. Način života, zdravlje srca i krvnih sudova i mentalna aktivnost u velikoj meri utiču na to da li će se bolest razviti.
Plodnost zavisi od mnogo genetskih i negenetskih faktora. Postoje retki genetski poremećaji koji se mogu preneti sa oca i uticati na razvoj embriona, ali ne postoji opšte pravilo da žena neplodnost nasleđuje od oca kroz jedan određeni mehanizam, kako se ponekad tvrdi u popularnim tekstovima.
Genetika postavlja temelj, ali ne piše sudbinu. Nasleđe od roditelja samo je deo priče, jer većina osobina koje nas određuju nastaje u složenoj igri gena, okruženja i životnih izbora. Zato savremena nauka sve češće ističe da nasleđe nije presuda, već potencijal.
(krstarica/b92)
