Zbog veoma visokih temperatura povećan je rizik od sunčanice i toplotnog udara i zato je važno kako se ponašamo tokom toplotnog talasa.
Bitno je i kako se oblačimo kako bi se naše telo bolje izborilo sa povišenim temperaturama.
Profesor dr Branko Đurović neurohirurg, subspecijalista kliničke neurofiziologije objasnio je kako dolazi do sunčanice i toplotnog udara i kako se ponašati.
„Lagana odeća od prirodnih materijala, da dozvolimo cirkulaicju vazduha, na taj način ćemo olakšati mehanizmu koje organizam ima, a to je znojenje, koje bi trebalo da bude povećano i da se na taj način smanjuje temperatura tela“, naveo je on u razgovoru za TV Prva.
Toplotni udar može ugroziti život
Kako objašnjava, dva su načina da se organizam izbori sa pregrevanjem, prilagođavanje kardiovaskularnog sistema i znojenje.
„Prilagođavanje znači da imamo povišenu spoljašnju temperaturu, glava je izložena sunčevoj toploti ,organizam širi krvne sudove kožnog pokrivača, dolazi povećana količina hladne krvi i na taj način organizam spušta temepraturu i vrši prenevenciju organa, prevashodno mozga od pregrevanja”, rekao je dr Đurović.
On je objasnio i kako dolazi do sunčanice, a kako do toplotnog udara.
„Ukoliko se temperature organizma ne smanji, srce počinje pojačano da radi, ubrizgava krv u vaskularno korito i ta povećana količina krvi dolazi u mozak, širi krvne sudovi I dolazi do povećanja zapremine moždanog tkiva. Manifestacija sunčanice su reakcija na ovu povećanu zapreminu“, navodi ovaj stručnjak.
Simptomi sunčanice su glavobolja, povraćanje, slabljenje vida.
„Teži stepen hipertermije je toplotni udar, tu ne mora da bude pod dejstvom sunca. To se dešava kod osoba u zatvorenim prostorijama u pekarama, pored viskioh peći, u kolima gde nema klime…Spolja je povećana temperature, često i povećana vlažnost tako da taj povećan stepen vlažnosti inhibira znojenje i izbacuje mehenizam adaptacije koji nam služi za spuštanje telesne temperature. Zato dolazi do brzog povećanja temperature i otkazivanja centra za termoregulaciju i to uzrokuje tegobe intenzivije od onih kod sunčanice”, naveo je on te upozorio da toplotni udar može dovesti i do životne opasnosti.
„Neophodno je da te osobe izvadimo iz te sredine, prostora, da preduzmemo mere reanimacije, ako je svestan da uzima tečnost, da ga hladimo. Led nije dobar, jer kad stavimo led na jedan deo kože, dolazi do skupljanja krvnih sudova i tako izbacujemo mogućnost znojenja. Poenta je da pokušamo da spustimo temperaturu, ali ne ledenom vodom, već mlakom“, istakao je prof. dr Đurović.
Kako se ponašati?
Istakao je da bi trebalo izbegavati boravak napolju, ali da oni koji ipak moraju završavati određene poslove, kao što su poslovi u polju, moraju uvek imati vodu, ali da ne zaborave i unos minerala poput natrijuma, kalijuma i magnezijuma.
„Imati flašicu vode, ali u litar tečnosti staviti i dva grama soli. Uzeti magnezijum zbog prevencije grčeva. Ne preterivati sa hranom, uneti što više voća i povrća. Fizičku aktivnost ne izbegavati, ali smanjiti. Izbaciti alcohol, koji širi krvne sudove, gazirana pića. Sve to može smanjiti kliničku ekspresiju povišenih temperature“, naveo je za TV Prva neurohirurg profesor dr Branko Đurović.
(B92)
