Kiril je rođen u Jerusalimu za vreme vladavine Konstantina Velikog.
Sprska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog Kirila Jerusalimskog.
Kiril je rođen u Jerusalimu za vreme vladavine Konstantina Velikog.
Godine 346. postaje sveštenik, a 350. na prestolu nasleđuje jerusalimskom patrijarha, Maksima.
Život mu nije bio lak, čak tri puta je zbacivan s prestola i prognan. Za vreme cara Teodisija je konačno vraćen i živeo mirno osam godina. Imao je dve teške borbe: jednu s arijevcima, pod Konstancijem, sinom Konstantinovim, a drugu pod Julijanom Odstupnikom i sa Jevrejima.
Hrišćani veruju da se na Dan Pedesetnice pojavilo znamenje Krsta, svetlije od sunca, koje se prostiralo iznad Jerusalima i Gore Jeleonske, i trajalo nekoliko sati. O toj pojavi, koja je, prema hrišćanskom verovanju, bila viđena od svih žitelja Jerusalima, pisano je i caru Konstanciju, i ona je služila mnogo na utvrđenju pravoslavlja protiv onih koje su smatrali jereticima. Za vreme vladavine Julijana Odstupnika desilo se, prema hrišćanskom verovanju, drugo znamenje.
Da bi ponizio hrišćanstvo, Julijan je nagovorio Jevreje da obnove hram Solomonov. Kiril se molio Bogu da se to ne desi. Onda se prema hrišćanskom verovanju desio strašan zemljotres, koji je porušio sve što je iznova sazidano. Tada su Jevreji počeli ponovo, ali opet se dogodio zemljotres, koji je srušio ne samo novosazidano nego izvalio i rasturio i staro kamenje koje se još držalo pod zemljom.
U narodu postoji verovanje da rad u polju na današnji dan donosi nevreme, a bolesni treba da se pomole u crkvi za zdravlje.
