Još za života je stekao mnogo poklonika
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Atanasija Atonskog, sveca koji se smatra osnivačem monaškog života na Svetoj Gori. Ovaj vizantijski monah se među prvima povukao na ovo poluostrvo i kasnije izgradio manastir Veliku Lavru.
Sveti Atanasije Svetogorski ili Atonski je živeo u 10. veku. Zamonašivši se više godina je proveo kao pustinjak. Upravo on je uveo kinovijski sistem na Svetu goru – ideju da monasi treba da žive u zajednici, umesto kao pustinjaci kao što je preovlađivalo do tada.
Još za života je stekao mnogo poklonika. Napisao je prvi topik, odnosno zakonik Svete Gore.
U našim krajevima, narod Svetog Atanasija smatra jednim od zaštitnika od nepogoda i oluja.
Na jugu Srbije do danas je ostala sačuvana priča o tome kako je đavo iskušavao ovog monaha prerušivši se u najlepšu devojku koja ga je mamila da se odrekne Boga i pridruži joj se u obožavanju nečastivog.
Sveti Atanasije je prozreo ovu prevaru i zamolio je devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u mali ćup. Ona je to učinila, a monah je odmah zatvorio posudu i bacio je u more.
Legenda kaže da je ćup godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili. Tako je đavo ponovo izašao i i danas luta svetom iskušavajući i kvareći ljude. Zbog ovoga, stari kažu da čim zagrmi, đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude. Zato je važno da se na današnji dan svi sudovi drže čvrsto zatvoreni.
U nekim krajevima Srbije, Svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da na današnji dan đavoli vrebaju u virovima, pa ni vodenice danas neće dobro da rade.
