Na Vaskršnji ponedeljak, prema narodnom verovanju, jedno pravilo nikako ne bi smelo da se zaboravi – veruje se da onaj ko ga prekrši prkosi Bogu i sam sebi zatvara vrata sreće. Ovaj dan ne nosi samo nastavak praznične trpeze, već i poruku koju su naši stari ozbiljno shvatali: radost mora da se deli.
Drugog dana Uskrsa počinje Svetla nedelja, koja se smatra produžetkom najvećeg hrišćanskog praznika. U narodu je poznata i kao Bela nedelja, jer tada nema posta ni sredom ni petkom, a naziva se i Tomina nedelja, po apostolu Tomi.
Uskrs se slavi tri dana, pa su i Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak u kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeleženi crvenim slovom. Tokom svih prazničnih dana vernici se pozdravljaju rečima „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“, podsećajući jedni druge na vest o Hristovom vaskrsenju.
Zašto je važno djeliti radost
Za ovaj dan vezuje se verovanje da radost ne sme da utihne. Nastavljaju se okupljanja, bogate trpeze i druženja sa najbližima.
Smatra se da oni koji izbegavaju slavlje i ne dele prazničnu radost, na neki način okreću leđa veri, pa im u životu neće ići kako treba.
Običaji i litije
U mnogim mestima održavaju se i litije, a posebno je upečatljiv običaj u manastiru Manastir Hilandar.
Tamo monasi rano ujutru, posle službe, izlaze iz manastirske porte noseći crkvene predmete, dok se na čelu povorke nalazi ikona Bogorodice Trojeručice. Uz molitvu i pojanje, obilaze sveta mesta, a potom se vraćaju u hram.
Vodeni ponedeljak – običaj koji se i danas čuva
Vaskršnji ponedeljak poznat je i kao Vodeni ponedeljak, upravo zbog starog običaja koji se i danas ponegde praktikuje.
U pojedinim delovima Vojvodine momci za ženidbu obilaze devojke koje su za udaju. Dolaze u fijakerima, često uz tamburaše, noseći sa sobom posude sa vodom.
Kada stignu, polivaju devojke, verujući da se tako simbolično spiraju grehovi i priziva sreća. Kaže se da što više vode prospu, to su veće šanse da su baš tu devojku izabrali za buduću suprugu.
( Lepaisrećna)
