Nova studija sprovedena u Švajcarskoj potvrđuje da psi dobro utiču na naš mozak. Istraživači su angažovali 19 zdravih odraslih osoba kako bi im izmerili aktivnosti mozga tokom nekoliko sesija, u prisustvu i odsustvu pasa. Rezultati mogu da poboljšaju efikasnost terapija uz pomoć životinja koje se koriste za lečenje mnogih stanja, poput: depresije, demencije, posttraumatskog stresnog poremećaja i mnogih drugih…
U ovoj studiji, istraživači su odlučili da koriste funkcionalnu infracrvenu spektroskopiju (fNIRS). Dve elektrode su postavljene na čelo učesnika za merenje kognitivnih aktivnosti, a pokazano je i povećanje moždane aktivnosti, odnosno frontalnog korteksa – ključnog dela mozga koji kontroliše pažnju, radnu memoriju, rešavanje problema, razmišljanje i emocionalne reakcije.
Rezultati su pokazali da se moždana aktivnost povećava prilikom maženja pasa, a jaka moždana aktivnost pokazala se i kada je životinja izašla iz sobe. Tokom studije, učesnici su bili odaljeni od pasa, dok su bili priključeni na skener. Eksperiment je nastavljen sa posmatranjem ljubimca koji se nalazio na drugoj strani sobe, zatim se postepeno približavao, da bi se na kraju potpuno približio kako bi ispitanik bio u mogućnosti da ga pomazi. Zatim su uradili istu stvar sa plišanom životinjom. A kada su uporedili oba scenarija, istraživači su otkrili da je došlo do jačeg povećanja moždane aktivnosti kada je pravi pas bio u blizini.
Pas kao terapija za ljude
Primena ovih rezultata studije je od interesa za celokupnu medicinsku zajednicu. Dr. Joey R. Gee, neurolog u bolnici Providence Missionuu okrugu Orange, Kalifornija, potvrdio je da su terapije uz pomoć pasa „vredne za mnoge hronične poremećaje i mogu se koristiti u okruženjima gde je potrebno relaksacija.“
Kućni ljubimci poput pasa mogu i treba da se smatraju važnom terapijskom opcijom za pacijente svih uzrasta koji prolaze kroz različite probleme fizičkog ili mentalnog zdravlja, slažu se stručnjaci.
(b92)
