BOŽIĆ je najradosniji hrišćanski praznik kojim proslavljamo rođenje Gospoda Isusa Hrista. Prema crkvenom običaju, praznuje se tri dana. Nekada je važilo pravilo da se prvi dan provodi sa porodicom, a ostala dva se odlazilo u goste i čestitalo.
Tokom tih prazničnih dana priprema se bogata trpeza. Jedini gost u kući prvog dana Božića bio bi položajnik – dobar prijatelj domaćina koji je po verovanju donosio sreću.
Danas se Božić kao i ranije proslavlja u mnogim domovima, ali su se običaji, pod uticajem modernog vremena, izmenili. O običajima koji su nekada važili, svedoče sačuvane priče od starina i pojedinci koji i dalje nastoje da očuvaju tradiciju i otrgnu te vrednosti od zaborava.
Na božićno jutro, još pre svitanja, u pravoslavnim hramovima zvone zvona koja objavljuju dolazak najradosnijeg praznika. LJudi se pozdravljaju rečima „Mir Božji, Hristos se rodi!“, a otpozdravljaju „Vaistinu se rodi!“. I to je običaj koji do današnjeg dana živi. Međutim, mnogo drugih božićnih običaja je zapostavljeno.
Nekada je bio običaj da se ujutru sva porodica okupi i da se podele posebni kolačići. NJih je bilo 12, jer je bilo 12 apostola. Svaki je bio nečemu namenjen. Deci, za vinograd, za žito, za stoku… Zbog toga su se oni najpre delili ukućanima, a ono što bi preostalo iznosilo se u dvorište, štalu, tor. Danas se taj stari običaj samo u pojedinim mestima praktikuje. Takođe, danas retko ko unosi slamu u kuću. Po meni, to je bio jedan od lepših običaja.
Za Božić se sprema bogata trpeza. To je dan kada se prvi put jede mrsna hrana nakon četrdesetnog božićnog posta. Ranije se skoro u svakoj kući pekla guska ili ćurka za Božić. Danas gusku skoro niko ne peče, već se najčešće peče prase. Ovaj stari običaj i dalje se praktikuje u nekim delovima Vojvodine.
(Nportal)
